Barselona

Moj prvi susret sa Španijom desio se upravo u Barseloni, proleća 2007. godine. Od tada sam Barselonu posetila još dva puta i svaki put me iznova očarala.

Prva asocijacija na prestonicu Katalonije je neobična arhitektura po kojoj je Barselona jedinstvena u svetu. Najveće zasluge za to idu naravno čuvenom arhitekti Gaudiju koji je ceo svoj život posvetio stvaralaštvu. Čak sedam njegovih dela uvršćeno je u svetsku kulturnu baštinu UNESCO-a.

Najposećenija građevina u Barseloni je Sagrada Familia koja se i dalje dograđuje. Gaudi je projekat njene izgradnje preuzeo 1882. godine, a poslednjih petnaest godina svog života posvetio je isključivo izgradnji te crkve. Čini mi se da se po ovom grandioznom hramu najbolje može videti neponovljiva Gaudijeva genijalnost jer se jasno uočavaju razlike između starih i novih delova građevine. Ono što kvari prvi utisak su kranovi kojih uvek ima okolo. Radovi u unutrašnjem delu ove bazilike završeni su 2010., dok se konačni završetak izgradnje Sagrada Familije očekuje 2028. godine.

U jednoj od centralnih i najprometnijih ulica Barselone, Passeig de Gràcia, nalaze se čuvene Gaudijeve kuće nastale u prvoj deceniji dvadesetog veka: Casa Batllo i Casa Milla, poznata i kao La Pedrera. Zajedničko za obe su talasasti oblici, koji su karakteristični za Gaudijev stil. Spoljašnjost građevine Casa Batllo ukrašena je mozaicima. Ova zgrada izgleda kao da je napravljena od delova skeleta, pa je stanovnici Barselone često nazivaju kućom od kostiju. Casa Milla je prepoznatljiva po balkonima i prozorima sa ukrasnim elementima od kovanog gvožđa. Obe su nezaobilazne u svim turističkim obilascima Barselone.

Na mene je, od svih Gaudijevih dela, najveći utisak ostavio Park Guell, koji je naziv dobio po Gaudijevom glavnom klijentu i meceni Eusebiu Guellu. Centralno mesto u parku zauzima terasa neobičnog oblika na čijoj ogradi se nalaze prelepi mozaici. Na glavnom ulazu je fontana u obliku zmaja, a talasaste forme i mozaici dominiraju celim parkom. U ovom kompleksu bajkovitih građevina nalazi se i Gaudijeva kuća opremljena nameštajem koji je on dizajnirao. U njoj je Gaudi proveo poslednjih dvadeset godina života.

Kontrast Gaudijevim remekdelima su moderne građevine od kojih je najpoznatiji soliter sa 38 spratova, visok 145m, Torre Agbar. Interesantno je da je glavni arhitekta na ovom projektu bio francuz Jean Nouvel, kome je inspiracija za ovu zgradu bila obližnja planina. Fasada Torre Agbara napravljena je od aluminijumskih ploča koje menjaju boje u mraku, tako da u večernjim satima ovu zgradu ne možete promašiti :).

Barselona je raj za pešake. Sve pešačke zone ovog grada zauzimaju ukupnu površinu koja je jednaka veličini čak 26 fudbalskih terena. Najpoznatija ulica u Barseloni je Las Ramblas po čijoj sredini se pruža prostrano šetalište sa mnoštvom uličnih prodavaca i zabavljača. Ova živahna ulica vrvi od turista i zbog toga je stecište džeparoša i raznoraznih drugih prevaranata, pa treba biti oprezan.

Barselona ima i prelepe parkove, od kojih je meni omiljeni park Ciutadele, kojeg krasi prelepa terasa sa mnogo raznih detalja, a tu si i jezerca, fontane, skulpture i naravno palme.

Velika prednost Barselone je i u tome što ima more... Iz samog centra grada izlazi se na dugačku peščanu plažu Barcelonetu sa mnoštvom kafića i restorana okolo. Mislim da pre svega u tome leži ključ ležernosti i opuštenosti kojim ovaj grad odiše.

Za razliku od ostatka planete, u Barseloni se kao najromantičniji dan proslavlja 23. april. To je praznik koji je na katalonskom poznat kao La Diada de Sant Jordi. Ustvari je to naš Đurđevdan i tačno se poklapa sa razlikom između julijanskog i gregorijanskog kalendara. Svi trgovi i ulice Barselone tog dana su preplavljeni ružama i knjigama, posebno Las Ramblas. Tradicionalno muškarci svojim izabranicama poklanjaju crvene ruže, kao znak ljubavi, a devojke im pažnju uzvraćaju knjigom koja simbolizuje večnost. U novije doba poklanjaju se i ruže drugih boja, od kojih svaka boja ima posebno značenje: bela - nevinost, žuta - prijateljstvo, narandžasta - strast, roze - sreća.

Centralni trg u Barseloni je Placa Catalunya. Ona je prepuna užurbanih poslovnih ljudi i radoznalih turista. Meni se ipak više sviđa Placa Espanya koja ima neku posebnu otmenost. Od tog trga se nižu fontane koje u večernjim satima plešu uz odabrane akorde, a po njima se prelivaju svetla različitih boja. Te predstave su fenomenalne i nikako ih ne treba propustiti kada se nađete u Barseloni! Videla sam i one u Dubaiju ali su mi ipak ove fontane u Barseloni osvojile srce.

Od fontana se stepeništem (običnim ili pokretnim) dolazi do Nacionalnog muzeja umetnosti Katalonje. A kad smo kod muzeja, najpoznatiji i najposećeniji muzej je Pikasov muzej koji se nalazi u blizini mog omiljenog parka Ciutadella. Koga zanima stvaralaštvo Salvadora Dalija, može se provozati oko 140 km severoistočno od Barselone do Figuerasa, rodnog mesta ovog ekscentričnog umetnika. Svakako vredi videti njegov muzej.

Barselona sa okolinom broji više od tri miliona stanovnika, a godišnje je poseti u proseku pet miliona turista. U njoj se nalazi jedna od glavnih mediteranskih luka, kao i veoma frekventni aerodrom koji je po veličini na drugom mestu u Španiji.

Statistika dalje kaže da je Barselona četvrti najbogatiji grad u Evropi. To da je Barselona bogata vidi se ne samo po raskošnim građevinama i trgovima u centru grada već i po prostranim popločanim bulevarima i zgradama u njenim predgrađima. I Katalonci se time ponose. Ali ono što je meni upadljivije od tog bogatstva jeste maštovitost i kreativnost koja se ogleda u detaljima na fasadama, šetalištima, u parkovima, restoranima, hotelima... Istina da je jedan Gaudi ali je činjenica i da su Katalonci veoma talentovani za uređenje prostora.

Imaju oni još mnogo talenata, a jedan od njih je ples. Tradicionalni katalonski ples je sardana koji podseća na naše kolo. Nedeljom se mogu videti građani koji se ispred katedrala spontano hvataju za ruke i igraju. Za turiste koji tek otkrivaju čari Barselone i Španije organizuju se španske večeri, što takođe zna da bude interesantno.

Postoji i mesto u Barseloni gde možete videti odlike svih španskih regiona i svih arhitektonskih stilova koji su zastupljeni u Španiji. To je Poble Espanyol ili špansko selo smešteno na brdu Montjuic. Toplo preporučujem da ga posetite.

Prilikom moje prve posete Barseloni obišla sam čuveni akvarijum smešten u luci Port Vell. Pored činjenice da se u njemu nalazi čak 11 000 živih stvorenja, među kojima je 450 različitih vrsta, najfascinantniji je podvodni tunel sa pokretnom trakom dugačak čak 80m!

I nisam propustila ni najveći i najpopularniji evropski stadion Camp Nou mada moram priznati da me nije nešto posebno zanimao a ni fascinirao. Ipak, za ljubitelje fudbala, Camp Nou je must see atrakcija u Barseloni ;).