Uprkos bogatoj istoriji,
građevinama i muzejima koji o tome svedoče, Figueras ne bi predstavljao ni
izbliza turistički atraktivno mesto da nije kontroverznog i ekscentričnog
umetnika Salvadora Dalija, koji je u svom rodnom Figuerasu osnovao muzej, danas
osnovno obeležje i može se reći sinonim za Figueras.
Figueras je najbliži grad
špansko-francuskoj granici, a od Barselone je udaljen 140 km, tako da je pri poseti Barseloni
vrlo zgodno posetiti i ovo mesto, kojim dominira čuveni Dalijev muzej - Torre
Galatea. Na putu ka muzeju, na La Rambli nalazi se Dalijevo lice,
koje izgleda iskrivljeno i razvučeno kada se posmatra na podu, ali je slika
realna u konveksnom ogledalu.
Muzej je smešten u crvenoj
tvrđavi sa kulom, koja je prepoznatljiva po ogromnim belim skulpturama u obliku
jaja na vrhu. Po celoj fasadi su u pravilnim razmacima postavljene neobične
„figurice“ koje po nekim tumačenjima simbolišu hleb, dok po drugim
interpretacijama predstavljaju simbol ljudskog izmeta, što je samo nagoveštaj
kontroverznosti kojom odiše Dalijev muzej.
Salvador Dali je najistaknutiji
predstavnik nadrealizma. Veliki uticaj na njegovo stvaralaštvo
imala je njegova supruga Gala, poreklom Ruskinja, koja je bila deset godina
starija od njega. Na putu za Figueras saznali smo mnogo neobičnih situacija iz
njihovog braka i druženja sa njihovim prijateljima. Osim nekih bizarnih detalja
iz njihovog intimnog života, meni je najupečatljivija bila priča da su se na
maskenbalu koji su organizovli njihovi prijatelji, nedugo nakon što su izgubili
bebu, Dali i njegova Gala pojavili obučeni kao bebe. Dalijev neobičan privatni
život u velikoj meri se ogledao kroz njegovo umetničko stvaralaštvo. On je, za razliku od
mnogih slavnih slikara, imao sreću da unovči svoj talenat i da se za života obogati,
pa je tako i uspeo da kupi teatar u Figuerasu koji je pretvorio u muzej.
U ovom muzeju se nalaze slike i
predmeti iz svih faza Dalijevog stvaralaštva. Jedna od najupečatljivijih i
najpoznatijih instalacija je portret glumice Mej Vest, čiji su delovi lica sastavljeni
od delova nameštaja: dvosed je u obliku usana, komoda ima oblik nosa itd.
Međutim, dok se prolazi kroz ovu prostoriju, taj nameštaj ne izgleda ništa
posebno u odnosu na ostatak muzeja, sve dok se ne pogleda „od gore“ kroz lupu
koja je postavljena na stepeništu u centralnom delu prostorije, odakle se jasno
uočava portret glumice.
Na Dalija je snažan uticaj
ostavilo i poznanstvo sa čuvenim psiho-analitičarem Sigmundom Frojdom, tako da mnogi
njegovi radovi predstavljaju različite iluzije nadrealnog, kao što je slika na
kojoj se, u zavisnosti od udaljenosti i ugla posmatranja, vidi naga Gala ili portret Abrahama
Linkolna.
U
ovom muzeju nisu neobične samo slike i nameštaj, već je svaki detalj jedinstven
i predstavlja priču za sebe. Na svakom koraku su iznenađenja, bilo da se radi o
stepeništu, plafonima, skulpturama, delovima nameštaja ili nakitu. Tako je
tavanica velikog antrea koji vodi ka umetnikovoj spavaćoj sobi oslikana u stilu
Sikstinske kapele u Vatikanu sa figurama Gale i Dalija, dok je u spavaćoj sobi najupečatljiviji
naravno krevet sa nogicama u obliku morskih stvorenja i dnom u obliku školjke.
Sve je to naravno osmislio sam Dali. Dali je i sahranjen u suterenu svog muzeja
i njegova grobnica je takođe otvorena za javnost.
O atraktivnosti Dalijevog
muzeja govori i podatak da je to drugi najposećeniji muzej u Španiji, odmah iza
čuvenog muzeja Prado u Madridu.
Нема коментара:
Постави коментар