Bolonja

Bolonja je reč koju često izgovaram na poslu, pri tom ne misleći na grad već na Bolonjsku deklaraciju koja je potpisana 1999. godine u Bolonji i kojom se određuju pravila održavanja nastave i način studiranja na evropskim univerzitetima. Bolonja je čuvena po svom Univerzitetu, koji je osnovan 1088. godine i najstariji je Univerzitet na svetu. Ma šta mislila o Bolonjskoj deklaraciji, svim njenim vrlinama i manama sa kojima se svakodnevno susrećem, Univerzitet u Bolonji izuzetno cenim i imala sam tu čast i zadovoljstvo da ga posetim. Impozantan je, počevši od arhitekture kompleksa u kojem je smešten do slavnih imena koji su obrazovanje stekli na ovom Univerzitetu.

U Bolonju sam putovala sa suprugom, avionom iz Temišvara za svega 12 evra po osobi u oba smera! Vremenske prilike tokom našeg boravka u Bolonji nisu nam bile naklonjene. Tokom zimskih meseci je česta kiša, tako da nam to nije predstavljalo iznenađenje. Međutim, Bolonja je jedinstvena po natkrivenim arkadama, koje se nalaze svuda u centru grada, što u velikoj meri olakšava šetnju po kiši. Osim toga, kišovito vreme je idealno za šoping, a u Bolonji ima dosta prodavnica sa robom za svačiji džep, pa smo morali da se dovijamo kako spakovati nove stvari i uklopiti se u ograničenje zvano ručni prtljag.

Osim natkrivenih arkada, ukupne dužine čak 45 km, među kojima je svetski rekorder arkada duga 3.5 km, još jedna specifičnost Bolonje su topli jesenji tonovi, tj. crvena i narandžasta boja, koja dominira arhitekturom ovog grada.

Centralni trg u Bolonji je Piazza Maggiore, gde se nalaze gradska većnica, zgrada magistrata i najpoznatija crkva u Bolonji, Basilica di San Petronio, koja je po veličini peta crkva u svetu i u nju može da stane čak 300 000 ljudi. U blizini ovog trga nalaze se prepoznatljivi simboli Bolonje. To su dva tornja iz dvanaestog veka: Asinelli, visok 97 m i Garisenda, visine 47 m. Posetioci se mogu popeti samo na toranj Asinelli i ulaz se naravno naplaćuje.

Kao i u svakom italijanskom gradu, i u Bolonji ima lepih skulptura i fontana. Najimpresivnija je fontana sa statuom Neptuna u središtu fontane, koja je izgrađena u šesnaestom veku. Interesantno je da većina spomenika u Bolonji nisu posvećeni vladarima, vojskovođama ili sveštenim licima, već je najveći broj spomenika podignut u čast profesora, kako i dolikuje jednom tako značajnom univerzitetskom centru. U Bolonji postoji mnoštvo muzeja i galerija, a posebno su značajne dve biblioteke sa preko milion starih spisa, među kojima je Bolonjski psaltir (staroslovenski prevod psalma), pergamentski rukopis iz trinaestog veka, napisan u Ohridu.
 

Bolonja, kao i cela pokrajina Emilija Romanja, neguje dugu kulinarsku tradiciju. Ovaj kraj je bogat žitom, mlekom i vinovom lozom od koje se prave čuvena vina, a opšte poznato je i da je mesni sos za špagete i lazanje - bolonjeze, potekao iz Bolonje. Ipak, iako u Bolonji ima dosta restorana u kojima su na meniju tradicionalni italijanski specijaliteti, razočarala me je masovnost restorana brze hrane, posebno kebaba, koji možete kupiti gotovo na svakom ćošku. 

Bolonju smo obišli uzduž i popreko. Upoznali smo se i sa njenim predgrađima ali smo takođe iskoristili to što je Bolonja veliko saobraćajno čvorište sa ogromnom železničkom stanicom, koja nam je predstavljala polaznu tačku za obilazak nekih drugih lepih mesta u Italiji. Bilo je to jedno zanimljivo putovanje, koje bih rado ponovila :).