Etno hotel Balašević, Rtanj

Komentari putnika na netu o etno hotelu Balašević na Rtnju bacili su me u rebus, da li je to fantastičan hotel za odmor i relaksaciju ili mesto za izbegavanje? Posebno me zaintrigiralo to što se na forumima ljudi praktično svađaju oko ponude i usluge u ovom hotelu. Morala sam da proverim uživo odakle toliko kontroverznih komentara.

Moj prvi utisak bio je da je hotel pristupačan. Ok, oko toga se većina slaže. Iz Beograda se za oko dva sata vožnje stiže do ovog hotelskog kompleksa, koji je smešten uz magistralni put, na obroncima planine Rtanj. Blizu je puta, što je dobro zbog pristupačnosti hotela, a kućice sa apartmanima su ipak dovoljno udaljene, tako da saobraćaj ne remeti mir i tišinu, što je jako važno jer zbog toga i dolazimo na ovakva mesta. Neki navode da im je smetao lavež pasa lutalica koji se šetaju oko hotela. Nama ništa nije smetalo! Bilo je nekoliko pasa koje smo povremeno viđali u bašti hotela ali daleko od toga da smo ih čuli u apartmanu i da zbog toga nismo mogli da odmaramo.

Drugi utisak je takođe bio pozitivan, a to je da je bazen izuzetno maštovito osmišljen kao pećina koja se sastoji iz nekoliko delova povezanih mostićima, a tu su i slapovi, hidromasažeri i đakuzi. Ako ne računam vreme spavanja, dok smo boravili u Etno hotelu Balašević, najviše vremena sam provodila upravo u bazenu i oko njega. Ležaljke su postavljene na travnatim površinama, a tu se nalazi i bar gde služe razna osvežavajuća pića i sladolede. Iz bašte se pruža pogled na vrh misterioznog Rtnja, što ugođaj čini potpunim. Što se bazena tiče, najviše su mi se svideli hidromasažeri, a smetalo mi je jedino to što voda u delu gde je đakuzi nije bila dovoljno topla. U ostatku bazena je bila toplija voda, a baš u đakuziju temperatura vode treba da bude za nekoliko stepeni toplija nego u drugim delovima bazena jer je njegova poenta totalno opuštanje.

Sobu bih navela kao treći utisak i isto bih je tako i rangirala u odnosu na ostalo što nudi hotel. Bili smo smešteni u zasebnoj kućici, u sobi na spratu, za koju u prvi mah nisam imala nikakve zamerke. Soba je jednostavno uređena i naravno u etno fazonu je. Imali smo simpatičnu drvenu terasu i malo kupatilo.

Četvrti utisak se odnosi na restoran koji je, čini mi se, od svih hotelskih sadržaja najviše kritikovan. U restoran dolaze i gosti koji nisu smešteni u hotelu, pa možda otuda toliko komentara. Restoran je uređen u etno stilu, kao i ceo kompleks. Imali smo doručak koji je organizovan po principu samoposluživanja sa domaćom hranom. Mi nismo uplatili polupansion mada smo svaki dan ručali u hotelu. Hrana je ukusna ali nije ništa specijalno u odnosu na druge etno restorane, a cene su solidno jake. Na posluženje smo ponekad čekali malo duže, ali ni to nije bilo nešto preterano niti bih im na tome zamerila jer se dešavalo da malo duže čekamo samo u periodima velike posećenosti restorana.

I konačno, a po mom mišljenju ključno je održavanje celog kompleksa. To im je najslabija karika. Šteta je da se prostor koji je projektovan sa puno stila i ukusa ne održava adekvatno. Za tri dana našeg boravka u hotelu, soba nijednom nije bila očišćena, čak ni kantu za smeće nisu praznili. Na terasi je bilo paučine, a i pored bazena smo (doduše samo jednog dana) primetili nekoliko otpadaka, iako je voda u bazenu bila čista. Nije alarmantno ali može i treba da bude bolje održavanje.

Da li bih se vratila u Etno hotel Rtanj Balašević? Da, bez dvoumljenja. Zašto? Zato što sam uživala u prirodi, sunčanju, brčkanju u bazenu i hrani i zato što u blizini ima mnogo toga zanimljivog da se vidi i doživi.