Azurna obala

Nadaleko poznata po svojoj glamuroznosti i prelepoj azurno plavoj boji mora, Azurna obala obuhvata deo francuske obale Sredozemnog mora. Naziva se još i Francuska rivijera, a „pesnički“ izraz Azurna obala može da zahvali Stefanu Liežearu, koji je 1887. izdao istoimenu knjigu. Najpopularnija turistička mesta na Azurnoj obali su: Kan, Nica, Menton, Sen Trope, Antib i Monako. Još od XVIII veka, Francuska rivijera je važila za destinaciju na kojoj su samo najbogatiji mogli sebi da priušte odmor, a tu i danas živi veliki broj poznatih i bogatih ličnosti. Turistima su najpristupačniji obilasci Azurne obale u okviru ekskurzija, kada se tek malo može osetiti duh tog famoznog glamura i luksuza. I ja spadam u tu kategoriju turista koji su Azurnu obalu obišli na ekskurziji.

Prvo smo svratili u Kan, koji sasvim sigurno ne bi bio toliko atraktivan da nije čuvenog filmskog festivala, koji se od 1946. godine održava u ovom gradu. Najprestižnija nagrada festivala je Zlatna palma, čiji je dobitnik bio i naš čuveni reditelj Emir Kusturica. Iako Kanski festival traje samo desetak dana, čini mi se da Kan cele godine živi za taj festival. Mi smo u Kanu bili početkom maja, nekoliko dana pre početka festivala i mogu reći da je nekako baš poseban osećaj stajati na stepeništu Palais des Festivals et des Congrès, gde koračaju najpoznatije filmske zvezde iz celog sveta. Osim flimskog festivala, Kan ima mnoštvo prodavnica skupih brendova i prelepu Kroazetu – šetalište dugo 2.5 km.

Još veće šetalište uz obalu ima Nica, u kojoj smo se malo duže zadržali. Nicu nazivaju kraljicom Azurne obale, a zvanično je njena prestonica. U Nici postoji veliki broj prelepo uređenih parkova i fontana, a panorama grada se najbolje može snimiti sa obližnjeg vidikovca. Pomenuto šetalište u Nici, koje se proteže u dužini od sedam kilometara, naziva se Engleska promenada, po engleskim turistima koji su skoro tri veka njeni stalni gosti. Šetalište se nalazi između šljunkovitih plaža i drvoreda palmi, iza kojih su smešteni brojni luksuzni hoteli. Osim bezbrižnosti i luksuza, Engleska promenada je, na žalost, 14. jula 2016. u svoju istoriju ubeležila tragično stradanje nedužnih ljudi tokom terorističkog napada.

Na putu iz Nice ka Monaku svratili smo u muzej parfema Galimard, koji se nalazi u malom planinskom mestu Ez. Tu nam je, osim muzeja, najinteresantnija bila prodavnica parfema, gde se Galimard proizvodi prodaju po fabričkim cenama. Sve je zapravo poteklo od porodične fabrike parfema koja na istom mestu postoji još od 1747. godine. Danas se u njoj proizvode koncentrati parfema sa različitim cvetnim i voćnim mirisnim notama. Svi ti mirisi se već posle četvrtog-petog pomešaju tako da ih više ne raspoznajete, pa nije ni malo lako izabrati pravi parfem... osim ako nemate redak talenat - izuzetno istančano čulo mirisa, tzv. profesionalni nos. Takvi ljudi obično rade u laboratorijama gde se proizvode parfemi. Bilo je veoma zanimljivo videti njihovu laboratoriju i demonstraciju proizvodnje mirišljavih sapuna.

Poslednja stanica nam je bila majušna Kneževina Monako, za koju kažu da je veličine Central parka u Njujorku. U Monaku sam se osećala kao u muzeju na otvorenom, dok je u Monte Karlu potpuno drugačija atmosfera! Tu prosto mora da vam proradi kockarski duh, čak i ako niste ni slutili da imate takvih afiniteta :). Kao šlag na tortu nam je došao veličanstveni vatromet, kojim se završio naš obilazak Azurne obale.

I dok se prisećam uspomena, rešila sam da svom narednom putovanju po Azurnoj obali dodam Sen Trope i Menton… kad tad :)