Kada smo se uputili prema Golupcu, drug mi je preporučio da posetimo manastir Tumane. Pre toga nisam ni čula za ovaj manastir. Nalazi se na oko 9 km od Golupca, na obali Tumanske reke, okružen gustom šumom. Smešten je na mestu skrivenom od gužve, a ipak pristupačnom za vernike i druge posetioce.
Prvo što me oduševilo je priroda kojom je manastir okružen. Okolina manastira je idealna za izlet. Preko puta manastirske crkve se nalazi restoran ili tačnije gostoprimnica, u kojoj nema cenovnika, već se za hranu i piće ostavlja prilog za održavanje i obnovu manastira. Tu se služe domaći proizvodi u skladu sa crkvenim pravilima - kada je post služi se isključivo posna hrana, a u dane mrsa, mrsna hrana. Nešto niže od restorana je mini zoološki vrt, gde uživaju nojevi, magarci, poniji, lame, paunovi, guske, patke, kokoške... da se neka živuljka ne uvredi ako sam je izostavila :).
Po predanju, manastir Tumane je nastao kao zadužbina Miloša Obilića. Jedna od najpoznatijih legendi o nastanku ovog manastira kaže da je Miloš Obilić pred Kosovski boj, prilikom lova, nehotice smrtno ranio monaha Zosima sa Sinaja, koji se nalazio u obližnjoj pećini. Iako je Miloš odmah pokušao da ga spase, prepodobni Zosim je izgovorio: „Tu mani, pusti me da umrem“, shvativši da mu nema spasa. U znak pokajanja, na tom mestu Miloš je sagradio manastir i dao mu ime po poslednjim rečima monaha Zosima. U određenim izvorima se navodi mogućnost da je ime manastira izvedeno iz grčke reči „timvos“, što znači grob i opet je vezano za Svetog Zosima jer se odnosi na njegov grob.Na oko kilometar od manastira smeštena je isposnica Svetog Zosima. Tu postoje dve pećine povezane uskim prolazom. U jednoj je Sveti Zosim živeo, a u drugoj pećini, koja je pretovrena u malu kapelu, ovaj svetac se molio. Pored isposnice je čudotvorni izvor, a iza njega vodopad. Manastir Tumane je najbrojniji muški manastir u braničevskoj eparhiji, a interesantno je da ga nazivaju još i Đerdapski Ostrog.
Нема коментара:
Постави коментар