Restoran Castel Bab Had, Rabat

Castel Bab Had je jedan od brojnih restorana u blizini utvrđenja Bab El Had, koje ustvari predstavlja jednu od pet kapija, izgrađenih na zidinama starog grada u Rabatu. U tom delu grada je gotovo uvek velika gužva. Osim stanovnika Rabata, ima i dosta turista, koji kao i ja, žele da dožive pravi Rabat u svakom segmentu, pa i kroz hranu.

Posmatrajući ga sa ulice, Castel Bab Had je delovao skromno. Enterijer je takođe sveden ali u ovom restoranu ima tradicionalnih detalja koji su mi se veoma dopali, poput ornamenata i ćilima na tavanici, lustera u predvorju, slika najvećih znamenitosti Rabata i fotografija kralja i kraljevske porodice. Zapravo je izgledao kao neka kombinacija fast food kantine i tradicionalnog marokanskog restorana.

Na meniju, koji, kao i u većini restorana u Rabatu, nije na engleskom već samo na francuskom jeziku, bilo je svega, i brze hrane i kuvanih jela. Na prvi pogled su me prijatno iznenadile povoljne cene. Hleb ne naplaćuju dodatno, a uz svaki obrok služe i maslinke. U ovom restoranu sam prvi put probala tažin, tipično marokansko jelo koje se kuva u okrugloj zemljanoj posudi sa kupastim poklopcem, najčešće interesantno ukrašenim. Tažin se uglavnom pravi sa mesom, naravno ne svinjskim, i može imati mnogo različitih varijanti. Samo je važno da se priprema u odgovarajućoj zemljanoj posudi. Ja sam tom prilikom izabrala tažin sa povrćem. Jelo je bilo sveže pripremljeno sa dosta specifičnih začina i bilo je veoma ukusno, za mene taman jer nisam ni bila mnogo gladna. Ipak, porcija je dosta manja od porcija na koje smo navikli u restoranima u Srbiji.

U restoranu Castel Bab Had na jelo se čeka 15-20 minuta. To je bio slučaj i kada smo naručili tažin i drugi put, kada smo naručili ražnjiće, koji su bili posluženi u još manjoj porciji od tažina. Mislim da su oni navikli na male porcije i da se jednostavno tako hrane, zato me ne čudi što su Marokanci većinom mršavi :).

Sveže ceđeni sok od pomorandže u ovom restoranu je izvrstan i dosta jeftin, malo skuplji od onog koji na licu mesta pripremaju ulični prodavci. Izbor poslastica je oskudan i bolje je preskočiti slatkiš jer im je to najlošije od cele ponude.

Iako smo se suprug i ja jedva sporazumeli sa konobarem, koji ne zna nijednu reč engleskog, ljubaznost mu se ne može osporiti. Ipak, pri našoj drugoj poseti ovom restoranu, isti konobar nam nije ni pomenuo da vrati kusur i tim gestom nas je neprijatno iznenadio. Svakako bi dobio bakšiš ali ne da sam zaokružuje račun i određuje iznos bakšiša.