Ovo je najluđi hotel u kojem sam ikad bila, i u dobrom i u lošem smislu. Hotel Erraha je odlična polazna tačka za turistički obilazak Fesa. Nalazi se na samo par koraka od Plave kapije, jednog od najprepoznatljivijih ulaza u medinu u Fesu. Međutim, lokacija hotela nije precizna na google mapama, pa smo malo lutali. Prvo sam zapazila naziv hotela ali smo jedva pronašli ulaz u hotel zato što je zavučen u uskom prolazu. Zapravo postoje dva ulaza od kojih se ne zna koji manje uočljiv.
Dečko sa ulice nas je uveo u hotel, a sobarica nam je istog trenutka otvorila vrata sobe, tako da je naš ulazak u hotel prošao bez čekiranja i bio je ekspresan, iako dosta čudan. Zapravo, takav prijem nikada nisam doživela. Pri tom nam je sobarica dala ceo svežanj ključeva, gde su osim ključa za našu sobu, bili ključevi svih drugih soba u hotelu. Verovatno se zbunila... Sporazumevanje je bilo pomoću ruku i nogu odprilike jer sobarica, koju smo jedino zatekli u hotelu, jedino što zna od engleskog je „very much“ – na svako moje „thank you“ odgovarala je sa „very much“ :). Bili smo u totalnom čudu što nema nikog na recepciji, koja je inače neupadljiva i ne liči na pravu recepciju, a nikakvu informaciju o tome nisam uspela da dobijem.
Kada je stigla šefica, ćerka vlasnika hotela, koja inače odlično govori engleski, složila nam je neku priču o tome kako je recepcioneru pozlilo i pozvala nas je u restoran, koji se nalazi na spratu iznad hotelskih soba, na piće dobrodošlice. Kasnije sam shvatila da recepcioner uopšte ne postoji i da na recepciji uglavnom nema nikog. Povremeno je šefica na recepciji, povremeno sobarica, ali najčešće je recepcija prazna. Ostali zaposleni su tu negde, uglavnom u restoranu, ali na recepciji retko. Na sajtovima za rezervaciju smeštaja stoji informacija da recepcija radi 24h, što je apsolutno netačno!
Ipak, zahvaljujući neverovatnoj ljubaznosti šefice, po dolasku smo dobili najbolji sto u restoranu sa direktnim pogledom na Plavu kapiju. Poslužili su nas slatkim čajem i kolačićima, koje su nam brzo odneli sa stola a ja sam baš imala želju da ih probam… Možda je to bila samo dekoracija?! Šefica mnogo voli da se druži sa gostima, jako je fina, slatka i prijatna. Ne znam ni sama koliko me je puta izljubila, kao da sam joj rod najrođeniji :). Ispričala mi je da je studirala u Americi, pa da je živela u Barseloni itd... a i pretpostavila sam da je živela u inostranstvu jer tečno govori engleski, a i zato što je moderna i namazana svim bojama :). Ipak, možda ne preferiraju svi gosti druželjubivost već profesionalizam.
Soba u kojoj smo boravili je bila mala ali pristojna. I predvorje i soba su u darkerskom fazonu, crna boja dominira. Ceo ambijent više liči na zamak nego na hotel. Nije mi se dopalo to što su prekrivači i jastučići crne boje ali su mi se svideli tradicionalni detalji kojih ima svuda iako ne previše. U sobi nedostaje ogledalo (ima ga samo u kupatilu). Kupatilo je lepo sređeno sa dobro očuvanom tuš kabinom, sapunčićima i svim ostalim, a što je najvažnije, čisto je. WiFi je dobar ili je naša soba bila dobro pozicionirana pa smo imali dobar signal. Neki gosti su se žalili na WiFi.
Doručak je korektan i nije jednoličan. Dobijali smo pržena ili kuvana jaja, kroasane ili neka druga peciva i topli napitak po izboru, a osim toga su nam obavezno donosili sladak čaj, sveže ceđenu pomorandžu i flašicu vode. Ustvari smo više pili za doručak nego što smo jeli :). Ručak i večera nisu bili uključeni u cenu smeštaja. Jednom smo večerali u tom restoranu, a ostalih dana smo obilazili druge restorane u okolini.
Iako je šeficina ljubaznost neprevaziđena, ostalo osoblje hotela Erraha je takođe ljubazno. Izašli su mi u susret za neke sitne stvari koje su mi nedostajale (ofingeri, kabl i pegla) i zaista sam im jako zahvalna na tome. Već pomenuta sobarica je uvek nasmejana iako ima mnogo posla u hotelu. Ipak, nije mi se svidelo to što mi je, prilikom čišćenja sobe, stavila pidžamu na kofer, koji nikako ne može da bude čist.
Hotel je uveče zaključan i mi smo jedva ušli u hotel jedno veče kad smo se kasno vratili sa izleta (oko 23h). Jedan prevarant sa ulice nam je tražio novac da nam pokaže sporedni ulaz na koji nam nisu ni dozvolili da uđemo. Mogli smo da pozovemo šeficu ali s obzirom na cenu međunarodnih poziva (viber pozivi ne funkcionišu u Maroku), više bi nam se isplatilo da platimo noćenje u nekom obližnjem hotelu. Konačno su otvorili vrata ali sve ovo može da se izbegne postavljanjem jednog običnog zvona na ulazna vrata.
Jedno je sigurno, ovaj hotel će mi ostati u nezaboravnom sećanju.
Нема коментара:
Постави коментар