Igalo

Dugo šetalište uz živopisnu obalu povezuje Herceg Novi i Igalo, koje je poznato pre svega po zdravstvenom turizmu, zahvaljujući lekovitom pesku na Blatnoj plaži, čiji je drugi naziv Stara banja. Ova peščana plaža je najpopularnija među starijim turistima ali je dosta posećuju i porodice sa malom decom jer ima dugačak plićak.

Osim Blatne plaže, u Igalu ima još nekoliko plaža. Na prelazu iz Herceg Novog u Igalo nalazi se veoma popularna plaža Rafaelo. Peščana je i opremljena ležaljkama i suncobranima.

U blizini je plaža La Bamba sa malim vodenim parkom idealnim za mališane, a tu se mogu iznajmiti skuteri i pedaline.

Šetalište duž obale u Igalu je veoma živahno, sa mnoštvom kafića i restorana. U blizini se nalaze hoteli sa dugom tradicijom, kao i apartmantski smeštaji.

U Igalu je verovatno najpoznatiji banjski kompleks Instituta dr Simo Milošević, koji predstavlja centar za reumatologiju, fizikalnu terapiju i rehabilitaciju. Osim brojnih zdravstvenih tretmana i terapija, u ovom lečilištu se sprovode različiti welness programi, vežbe i masaže.

Tirazija

Tirazija je jedno od vulkanskih ostrva, koje pripada Kikladima i nalazi se zapadno od čuvenog Santorinija. Mnogo manje je poznata, naseljena i posećena od Santorinija ali je utoliko interesantnija. Prema zvaničnim podacima ima oko 300 stanovnika.

S obzirom da letnja sezona na Kikladima traje dosta duže nego na severu Grčke, Tiraziju turisti najviše posećuju od aprila do kraja oktobra. Najčešći gosti ovog ostrva su zapravo turisti sa Santorinija. Čim kročite na Tiraziju jasno vam je da je ono potpuna suprotnost Santoriniju, iako je po reljefu i arhitekturi njegova mini verzija.

Tirazija je tradicionalno, autentično i mirno ostrvo, na kojem praktično nema noćnog života. Luka Korfos je povezana sa glavnim gradom ostrva, Manolasom, vijugavom stazom koja je za mene bila najuočljiviji detalj kada smo se brodom približavali Tiraziji.

Na Tiraziji postoji više od 20 crkava, kao i brojne plažice i uvale sa kristalno čistom vodom. Najveća sela na ovom ostrvu su Agrilija i Potamos.

Gde god da se nađete na Tiraziji imaćete zagarantovan fantastičan pogled na pejzaže Tirazije i ostalih obližnjih ostrva, a pre svega Santorinija koji odavde izgleda kao dugačka stena sa vrhovima prekrivenim snegom, zahvaljujući svojim belim kućicama.

Restoran Kantouni, Tirazija

 

U glavnoj luci Tirazije, Korfos, postoji čitav niz taverni, koje su pre svega poznate po svežim morskim specijalitetima. Između njih čini mi se da nema neke velike razlike ni po ponudi hrane, kao ni po kvalitetu i cenama. Turistima se najčešće nudi izlet koji se u vreme ručka tempira na Tiraziji, pa onako gladni i iscrpljeni od prepodnevnih obilazaka, računa se da će sigurno posetiti neki od restorana u ovoj luci.

Mi smo izabrali Kantouni. Osim što se nalazi na samoj obali mora, pa možete uživati u šumu talasa, mirisu mora i lepom pogledu, ovde su u ponudi standardna jela od ribe i morskih plodova, kao i određeni izbor grčkih jela, pre svega od mesa.

Morski plodovi su sveži i dobro pripremljeni ali moja najveća zamerka je na kolilčinu i cenu koja joj definitivno ne odgovara. Primera radi, na Santoriniju smo u nekim restoranima dobijali tri puta veće porcije po čak nešto nižoj ceni.

Nea i Palea Kameni

Nea Kameni je malo kikladsko ostrvo, koje upravno pripada Santoriniju, a udaljeno je samo nekoliko kilometara od njega. Interesantan izgled ovog nenastanjenog ostrva, koje je nastalo u 16. veku kao posledica erupcije vulkana, svakodnevno, a naročito tokom letnje sezone, privlači turiste da se prošetaju stazama okruženim crnim kamenjem.

U vrelim letnjim danima na ostrvu Nea Kameni je još izraženija žega i subjektivni osećaj vrućine je mnogo veći nego na susednom Santoriniju jer Nea Kameni, osim što nema stanovnika, gotovo da nema ni rastinja.

Savet vodiča je da se na ovo ostrvo dolazi u odgovarajućoj zatvorenoj obući, najbolje patikama, ali iz ličnog iskustva mogu reći da nije problem ni u dobrim papučama, osim što ćete malo isprljati noge :). Osim finog uspona, za mene je najimpresivniji bio pogled na morsko plavetnilo uokvireno sa nekoliko boja tla ovog vulkanskog ostrva.

Palea Kameni je dosta starije i još manje susedno ostrvo, takođe vulkanskog porekla. Iako važi za nenastanjeno ostrvo, zapravo kažu da postoji jedan stanovnik koji tu čuva koze. Turistima je Palea Kameni najprivlačniji zbog svojih toplih izvora.

Santorini

Za Santorini se obično vezuju epiteti ekskluzivnog, mondenskog i skupog ostrva. Čak važi za mesto nedostižno prosečnom turisti. Da nije baš tako, uverila sam se prošlog leta. Za mene je Santorini pre svega veoma fotogenično i netipično grčko ostrvo, a raspon cena je posebna priča jer i sa veoma ograničenim budžetom možete lepo upoznati Santorini i fenomenalno se provesti na ovom ostrvu.

Ako želite da se svako jutro budite uz pogled na čuvenu kalderu i da svako veče ležete uz istu panoramu, to će prilično koštati, posebno ako pri tom smeštaj ima bazen, a većina ih ima u Firi i Oii jer je su plaže na tom severozapadnom delu Santorinija nepristupačne i retke.

S druge strane ostrva su daleko pristupačnije i lepše plaže ali nedostaje taj čuveni, nesvakidašnji pogled. Prema tome, ko želi da na Santoriniju zaista letuje, odabraće jugoistočni deo ostrva, konkretno Perisu, Perivolos ili Kamari. U tom slučaju će proći i mnogo jeftinije. To ne znači da neće uživati u pogledu na kalderu jer tamo možete ići kad god poželite, redovnom autobuskom linijom, automobilom ili skuterom.

Mi smo bili stacionirani u Perisi, a za period boravka smo izabrali drugu polovinu juna. Septembar je takođe dobar izbor za one kojima nije bitno da iskoriste duge dane, kakvi su u junu. Jul i avgust su standardno pretrpani turistima, a tada je i smeštaj značajno skuplji na celom ostrvu.

Santorini nije čuven po plažama na koje smo navikli u Grčkoj. Pre svega tamna boja peska i šljunka, vulkanskog porekla, ostavljaju drugačiji utisak. Plaža u Perisi je jedna od najlepših na ostrvu. Peščana je i pristupačna, dobro opremljena, sa mnoštvom taverni i prodavnica u neposrednoj blizini. Jedino na šta treba obratiti pažnju je stenovita podloga pri ulasku u more.

Dugim šetalištem uz obalu, u nastavku Perise, dolazi se do Perivolosa. Ni sada mi nije jasno gde je granica između ova dva mesta ali u Perivolosu nema te nezgodne kamene podloge pri ulasku u more i ulazak u vodu je malo dublji nego u Perisi.

Jugozapadno od Perise, ima nekoliko interesantnih plaža. Jedna od njih je Vrahos, koja je specifična po stenovitim formacijama neobičnih oblika. Do nje smo došli peške, iako to ne preporučujem jer osim što je daleko za pešačenje, nepristupačna je ako se celim putem ide pored mora. Uz nju je smeštena Eros plaža sa simpatičnim beach barom.

Plaža sa crvenim peskom je još južnije, u blizini arheološkog nalazišta Akrotiri.

Stenovito brdo deli Perisu od verovatno još popularnijeg letovališta Kamari. Kamari je ranije izgrađen od Perise, pa ima i nešto dužu turističku tradiciju. Plaža u Kamariju je slična onoj u Perisi osim što je pretežno šljunkovita.

Sa druge strane ovog najjužnijeg ostrva Kiklada nije neki izbor plaža, ali južno od Fire se može pronaći poneka plaža ili češće uvala pristojna za kupanje. Iako na oko lepe, meni se te plaže nisu mnogo svidele, pre svega zbog velikih talasa i ne tako čiste vode, pa se na njima nismo dugo zadržavali.

Ono po čemu je Santorini prepoznatljiv nalazi se na severu ostrva. Tu je glavni grad Fira sa fascinantnim pogledom na kalderu i dugim šetalištem gde na svakom koraku možete uživati u belim kućicama i crkvama smeštenim na visokim liticama koje uranjaju u morsko plavetnilo.

Ubedljivo najživahnije mesto na Santoriniju nalazi se na krajnjem severu. To je čuvena Oia sa još čuvenijim zalascima sunca. Mi smo u tim čarobnim zalascima, sa razglednica, uživali u najdužim danima u godini. Mada, ako se uzme u obzir kolika se gužva stvori na ulicama, stepeništima i terasama Oie u ranim večernjim satima, a svi sa željom da ovekoveče taj prizor, čarolija trenutka i nije tako bajkovita. S druge strane, možda je baš toliko ljudi načičkanih jedni uz druge, pojava koja je sama po sebi interesantna za posmatranje.

Santorini ima i lepa mestašca koja nisu smeštena uz more. Emporio je jedno od takvih mesta. Nalazi se nedaleko od Perise i do njega smo došli pešice, a možda je još bolja opcija bicikl. Ulice Emporia su kao lavirinti i nijedna mapa vam neće pomoći da se tu snađete, već se jednostavno prepustite osećaju, pa kuda god vas odvede biće nešto interesantno da se vidi.

Pirgos je slično ali veće i popularnije mesto u središtu Santorinija. Tu su takođe uske uličice u kojima se prodaju unikatni suveniri, a na vrhu brda, u pogledu na grad i dobar deo ostrva, možete uživati iz bašte kafića Franco.