Od jednog uspavanog sela između Tare i Zlatibora, železnička trasa Šarganska osmica i etno selo Drvengrad napravili su pravu turističku atrakciju. Kroz Mokru Goru je od 1925. do 1974. godine prolazila pruga uskog koloseka koja je povezivala Užice, Višegrad i Sarajevo. 2003. godine ta pruga je obnovljena na delu Mokra Gora - Šargan Vitasi, koja posmatrana iz vazduha formira broj osam, po čemu je i dobila ime. Sada njom saobraća veseli turistički vozić Ćira. Vožnja Ćirom traje sat vremena i za to vreme voz prođe kroz veliki broj tunela i preko nekoliko mostova. Pejzaži koji se mogu videti iz voza predstavljaju odmor za oči. Ja sam se vozila Ćirom jednog hladnog januarskog dana kada je sve bilo prekriveno snegom i izgledalo kao iz bajke.
Drvengrad
je napravljen na mestu koje gleda na železničku stanicu i Šargansku
prugu. Nastao je za potrebe filma Život je čudo, čuvenog reditelja Emira
Kusturice, koji je osmislio i realizovao ceo projekat izgradnje ovog
etno kompleksa. Prvi put sam Drvengrad posetila početkom januara 2008.
godine, nekoliko dana pre otvaranja prvog Kustendorfa - međunarodnog
filmskog i muzičkog festivala, koji se od tada tradicionalno održava u
Drvengradu svakog januara.
Ovo etno
selo je specifično pre svega po tome što je veoma maštovito osmišljeno i
uređeno kao spoj tradicionalnih motiva i istorijskih ličnosti sa popularnim
imenima iz sveta umetnosti i sporta i fiktivnim likovima iz čuvenih romana i filmova.
U glavnoj ulici u Drvengradu, koja nosi naziv Ive Andrića, nalazi se mala
pravoslavna crkva Svetog Save, izgrađena u drvetu. I u ostalim ulicama u
Drvengradu, koje su nazvane po različitim slavnim ličnostima, kao što su Če
Gevara, Felini, Čkalja, Maradona i Đoković, nalaze se autentične brvnare, u
kojima su smešteni restorani, galerija, bioskop, biblioteka, prodavnice
suvenira i narodne radinosti i još mnogo toga. Na primer, postoji vrtić i
igralište za decu, a poslastičarnica Kod Ćorkana je interesantna i deci i
odraslima :). U restoranu Lotika na meniju su tradicionalni nacionalni
specijaliteti, koji nose imena junaka Andrićevih romana! Onima koji žele da
prenoće u Drvengradu, na raspolaganju je hotel Mećavnik sa sobama uređenim u
etno stilu, naravno.
Gotovo na
svakom koraku u Drvengradu mogu se videti zanimljivi detalji, kao što su
neobične drvene skulpture, stari automobili, oslikani zidovi… Enterijeri
brvnara su još interesantniji. Svaki detalj je pažljivo izabran i nosi određenu
simboliku. Drvengrad, iako na izgled tradicionalan i starinski, nudi savremene
mogućnosti za odmor i relaksaciju, u vidu bazena, sauna, teretane, sportskih
sala i terena. Naravno, bežični Internet odlično funkcioniše, a kome zatreba
keš, tu je bankomat. Jedna od kuća (ona u čijem se podrumu nalazi bioskop
Andergraund) je kuća Emira Kusturice.
Pri poseti Drvengradu 2008. godine, kao jedna od najupečatljivijih stvari u ovom etno kompleksu, ostao mi je u sećanju gradski zatvor,
ali kada sam pre nekoliko meseci ponovo svratila u Drvengrad, nisam ga videla.
Drvengrad je u međuvremenu doživeo različite promene, pa je moguće da taj
zatvor više ne postoji. Ono što je sigurno je da se dosta izgradio u proteklih osam-devet
godina, ali to i dalje ne remeti mir i lepotu predela u kojem je izgrađen.
Нема коментара:
Постави коментар