Ičmeler

Kada kažete da na letovanje idete u Ičmeler, obično sledi pitanje „A gde je to?“ A kada pomenete susedni Marmaris, svi klimaju glavom jer čak i ako ne znaju gde se tačno nalazi na mapi, većina naših ljudi je čula za Marmaris i zna da je to negde u Turskoj.

Na turskoj obali postoji mnogo lepih mesta za odmor ali kada letovanje planirate u julu ili avgustu pri izboru destinacije treba voditi računa ne samo o temperaturama koje su često iznad 40°C, već i o vlažnosti vazduha, koja se mnogo teško podnosi u kombinaciji sa visokim temperaturama. U nekim delovima Turske, posebno u antalijskoj regiji, vlažnost je toliko izražena da se letovanje u mestima poput Alanje i Antalije prosto ne preporučuje tokom najtoplijih letnjih meseci. S obzirom da je nama najviše odgovarao avgust za letovanje, odlučili smo se za deo turske obale gde je klima prijatnija.

U Ičmeleru je u drugoj polovini avgusta, kada smo mi boravili tamo, standardna dnevna temperatura bila između 37°C i 43°C, ali je stalno pirkao vetar i vlažnost vazduha nije bila visoka, pa je bilo podnošljivo vruće. Osim u periodu od 13 do 16 kada smo se trudili da ne budemo napolju, ostatak dana smo zaista uživali u tropskom letu. 

Marmaris je poznat po luksuznim hotelima i brojnim mogućnostima za noćni provod, a uz njega se, ušuškan između planina obraslih četinarima i mora, smestio Ičmeler. Kažu da se pri izgradnji turističkih objekata u Ičmeleru, pre svega vodilo računa o tome da se poboljša sve ono što je uočeno kao nedostatak u Marmarisu. Ičmeler, pored širokih peščanih plaža ima prostrano šetalište sa puno prirodnog hlada koje ga povezuje sa Marmarisom. Ovo malo turističko mesto nadomak mnogo poznatijeg i većeg Marmarisa najbolji je izbor sa turiste koji vole lepe plaže i mirniju varijantu odmora.

Mi smo bili smešteni u centru Ičmelera, u hotelu Kapmar, kojim smo bili izuzetno zadovoljni. S obzirom da nam je soba bila na četvrtom spratu ovog hotela, imali smo lep pogled na centralni trg sa fontanama, neobičnim skulpturama i nekakvim stubovima koji se baš i ne uklapaju u prostor ali valjda misle da od viška glava ne boli :). Od plaže nas je delilo samo nekoliko minuta hoda. Uživali smo kako u šetnji pored morske obale, tako i pored rečice sa simpatičnim drvenim mostićima, palmama i cvećem svuda okolo.

Ipak, Ičmeler je živahniji nego što sam očekivala. Na svakom koraku se nalaze hoteli i restorani i svi vas zovu da baš kod njih probate neko super ukusno jelo koje će vas oboriti s nogu :). Zaista su neumorni ali to sve spada u turski šarm, pa kome prija - lepo, a kome ne - pa i taj se navikne posle nekog vremena :). Po barovima su gotovo nezaobilazni animatori koji plešu i pokušavaju da goste podignu na noge, mada koliko sam primetila, najviše im uspe da posetiocima izmame osmeh na lice :). Sva muzika po barovima i restoranima u Ičmeleru prestaje tačno u ponoć, što za Marmaris nikako ne važi jer zapravo tamo pravi provod ne počinje pre ponoći. 

Najlepše od Ičmelera su njegove plaže sa kojih se pruža pogled na ostrvo Keci i nekoliko drugih mnogo manjih ostrva. Ustvari to je jedna plaža podeljena na nekoliko delova od kojih su neke hotelske plaže a druge drže kafići. Razlika je samo u tipu ležaljki i suncobrana, a svi dele isto more koje je prelepo! Voda je taman, ni hladna ni topla, idealna da vas rashladi na +40°C, a da vam bude prijatno i da uživate u kupanju. Za one koji svu opremu nose sa sobom, postoji deo plaže na kojem možete smestiti svoj suncobran. Na nekim delovima naplaćuje se korišćenje ležaljki i suncobrana ili plaćate samo piće. Cene pića u kafićima na plaži su kao i u ostalim kafićima koji nisu na obali, pri čemu treba imati u vidu da je alkohol u Turskoj dosta skuplji nego kod nas, na primer pivo na plaži je 10 lira (od prilike 430 dinara), a u prodavnici je duplo jeftinije, što je opet značajno više nego kod nas. 

Saobraćaj je posebna priča. Dobra strana je to što su dolmuši koji voze na relaciji Ičmeler - Marmaris dosta frekventni. Normalna situacija je da vam stanu gde god poželite ako im mahnete na vreme. Međutim, kad hoćete da pređete ulicu na pešačkom prelazu (ili na nekom drugom mestu, sasvim je svejedno) nemojte očekivati da vam vozač stane, osim ako nije stranac koji se „ne razume“ u „saobraćajna pravila“ u Turskoj :). Umesto toga realno je očekivati da vam vozači trube kako se uopšte usuđujete da prelazite ulicu. Uopšte ne karikiram, ovo je zaista realna situacija na ulicama ali i to je valjda deo turskog šarma :). 

Naši ljudi su već dugo redovni gosti u Ičmeleru, tako da domaćini znaju i poneku našu reč. Uostalom, u srpskom jeziku ima dosta turcizama, ali i u turskom ima reči slovenskog porekla. Kada nam se, u povratku, na putu za aerodrom u Bodrumu, pokvario kombi, jedna naša saputnica je u razgovoru sa vodičem vozača nazvala majmunom, na šta joj je vodič odgovorio da pripazi na rečnik jer reč majmun ima isto značenje i na turskom :).