Bratislava

Smeštena gotovo na tromeđi Slovačke, Austrije i Mađarske, Bratislava je češće samo usputna stanica nego krajnja turistička destinacija. Takav geografski položaj predstavlja njenu prednost koliko i nedostatak. Zbog toga se ovaj grad na Dunavu sve više trudi da privuče pažnju na sebe i da turističku ponudu prilagodi probirljivim posetiocima bilo da oni dolaze iz susednih zemalja ili sa drugog kraja sveta, ne bi li se u Bratislavi zadržali koji dan duže nego što su planirali.

Prvi put sam je posetila na proleće 2005. godine, a za doček 2014. godine moj izbor je ponovo pao na Bratislavu. Iako se nije mnogo promenila u međuvremenu, prilikom druge posete sam je doživela na potpuno drugačiji način. Ako ni zbog čega drugog, novogodišnja euforija svaki grad čini zanimljivijim.

Kulturno-istorijsko nasleđe Bratislave je izuzetno bogato jer je ovaj, inače najveći grad Slovačke, vekovima predstavljao raskrsnicu različitih kultura i trgovinskih puteva. Istorijsko središte grada sa brojnim spomenicima i građevinama koje svedoče o bogatoj tradiciji nalazi se na istočnoj obali Dunava. Svaka ulica Starog grada ima poneku građevinu od kulturno-istorijskog značaja.

Na ulazu u Stari grad pažnju nam je najpre privukao visoki toranj - Michalská brána. Izgrađen je oko 1300. godine kao osmatračnica, a rekonstruisan je 1758. kada je na vrh stavljen kip svetog Michala u borbi protiv zmaja. Danas je ovo jedna od nezaobilaznih atrakcija u Bratislavi. U ovom tornju koji je preživeo više država i još više vladara, posetioci mogu videti bogatu izložbu oružja.

Glavni trg u Bratislavi - Hlavné námestie nalazi se nedaleko od Michalske brane. Inače, bratislavski Stari grad je prilično mali pa je sve unutar njega blizu. Na trgu Hlavné námestie se nalazi Stara većnica izgrađena 1421. u gotskom sttilu u kojoj je od 1868. godine smešten Gradski muzej. Ispred većnice se tradicionalno održava božićni sajam, sličan sajmovima koji se u istom periodu godine održavaju širom srednje Evrope, sa ponudom raznoraznih suvenira, među kojima su i svakakvi novogodišnji rekviziti. U centru trga se nalazi Rolandova ili Maksimilijanova fontana, izgrađena 1572. godine, nakon krunisanja kralja Maksimilijana Habsburškog. Njen drugi naziv (Rolandova fontana) potiče iz 19. veka kada se Maksimilijanov kip postavljen na vrhu fontane počinje poistovećivati sa vitezom i zaštitnikom Bratislave - Rolandom. Po legendi ovaj kip se u novogodišnjoj noći okreće na suprotnu stranu da bi pozdravio heroje koji su se u prošlosti borili za Bratislavu. Mi se nismo uverili u tu legendu iako smo pažljivo gledali da li će se kip pomeriti :). Ali smo na istom mestu u novogodišnjoj noći prisustvovali koncertu klasične muzike, što je dovoljno neobično za naše poimanje dočeka Nove godine :).

Bratislava mi je još od prvog susreta ostala u sećanju po neobičnim skulpturama u Starom gradu: paparacu koji se nalazi pored istoimenog restorana, radniku koji viri iz šahte - poznatom kao Čumil, spomeniku posvećenom Ignácu Lamáru koji obučen u svečano odelo pozdravlja prolaznike podizanjem šešira i Napoleonovom vojniku koji je naslonjen na klupu na sred trga Hlavné námestie. Kada iz Starog grada izađete na šetalište pored Dunava, sačekaće vas još jedna interesantna skulptura - Zvončica!       

Na jednom od centralnih trgova - Hviezdoslavovo namestie izdvajaju se zgrada Narodnog pozorišta i Opere - Slovenské Narodne Divadlo, koja je najzgodniji orijentir u gradu i prelepi hotel Carlton. Preko puta je još jedna impozantna građevina - Slovenská filharmónia. Na Hviezdoslavovom trgu se nalazi i spomenik čuvenom danskom piscu Andersenu koji je bio oduševljen Bratislavom. U vreme novogodišnjih praznika na platou ispred Opere bila je postavljena velika ukrašena jelka i uz nju klizalište, a okolo su bili načičkani kiosci sa toplim napicima, kobasicama, krofnama...

Naravno, ceo grad je bio lepo okićen ali to nije ni približno raskošno kao u drugim većim evropskim gradovima. Čak ni gužva na ulicama nije bila onakva kakvu bih očekivala u novogodišnjoj noći. Ipak, Beč, koji je samo 60km udaljen od Bratislave, mnogo je primamljiviji za turiste. I mnogi Slovaci odlaze u Beč na doček Nove godine. Ova dva grada su najbliži glavni gradovi u Evropi, a pre Prvog svetskog rata bili su povezani tramvajskom linijom.

Najimpozantnija i najznačajnija katedrala u Bratislavi je katedrala svetog Martina, koja potiče još s kraja 13 veka. Nalazi se na izlazu iz starog grada, kada se krene ka Bratislavskom dvorcu. U njoj su krunisani mnogi kraljevi među kojima su Maksimilijan, Leopold I, Jozef I i Marija Terezija. U Bratislavi ima još mnogo crkava od kojih je meni najsimpatičnija Kostol svätej Alžbety, prepoznatljiva po plavoj boji fasade i enterijera.

                          

Bratislavski dvorac je nešto što se ne propušta pri poseti Bratislave. Ovaj zamak dominira gradom ne samo zbog svog prepoznatljivog izgleda, koji podseća na sto okrenut naopačke, već i zbog toga što je smešten na uzvišenju sa kojeg se pruža pogled na ceo grad. Ovaj dvorac je imao različite uloge kroz istoriju Bratislave. Bio je akropola keltskog grada, uporište Slovena i centar Velike Moravske. Njegova spoljašnjost se takođe menjala kroz vekove, prolazeći kroz različite stilove, od gotskog, preko renesansnog do baroknog. U odajama ovog dvorca danas možete razgledati postavku Slovačkog Narodnog muzeja. Među izložbenim predmetima su razni istorijski spisi, ordenje, crkveni predmeti, slike austro-ugarskih kraljeva i drugih ličnosti koje su obeležile istoriju Slovačke.

Sa zidina Bratislavskog dvorca u svoj svojoj veličini vidi se Novy most čija je izgradnja završena još 1972. godine ali ostaje novi most do daljnjeg :). Osim interesantne konstrukcije, specifičnost ovog mosta je u tome što se na njemu, na visini od 84m, nalazi restoran Ufo, koji spolja liči na svemirski brod, a kakav je unutra ne znam jer ga nisam posetila.

Ipak su nam zanimljivije bile tradicionalne pivnice (mom mužu više, naravno :))

i poslastičarnice koje su bile moji favoriti :).

Interesantno je da smo u Bratislavi za vreme novogodišnjih praznika na svakom koraku nailazili na ljude iz Srbije i sa prostora bivše Jugoslavije, a i Slovaci su veoma prijatni i srdačni domaćini, pa smo se osećali kao kod kuće.