Bolonja

Bolonja je reč koju često izgovaram na poslu, pri tom ne misleći na grad već na Bolonjsku deklaraciju koja je potpisana 1999. godine u Bolonji i kojom se određuju pravila održavanja nastave i način studiranja na evropskim univerzitetima. Bolonja je čuvena po svom Univerzitetu, koji je osnovan 1088. godine i najstariji je Univerzitet na svetu. Ma šta mislila o Bolonjskoj deklaraciji, svim njenim vrlinama i manama sa kojima se svakodnevno susrećem, Univerzitet u Bolonji izuzetno cenim i imala sam tu čast i zadovoljstvo da ga posetim. Impozantan je, počevši od arhitekture kompleksa u kojem je smešten do slavnih imena koji su obrazovanje stekli na ovom Univerzitetu.

U Bolonju sam putovala sa suprugom, avionom iz Temišvara za svega 12 evra po osobi u oba smera! Vremenske prilike tokom našeg boravka u Bolonji nisu nam bile naklonjene. Tokom zimskih meseci je česta kiša, tako da nam to nije predstavljalo iznenađenje. Međutim, Bolonja je jedinstvena po natkrivenim arkadama, koje se nalaze svuda u centru grada, što u velikoj meri olakšava šetnju po kiši. Osim toga, kišovito vreme je idealno za šoping, a u Bolonji ima dosta prodavnica sa robom za svačiji džep, pa smo morali da se dovijamo kako spakovati nove stvari i uklopiti se u ograničenje zvano ručni prtljag.

Osim natkrivenih arkada, ukupne dužine čak 45 km, među kojima je svetski rekorder arkada duga 3.5 km, još jedna specifičnost Bolonje su topli jesenji tonovi, tj. crvena i narandžasta boja, koja dominira arhitekturom ovog grada.

Centralni trg u Bolonji je Piazza Maggiore, gde se nalaze gradska većnica, zgrada magistrata i najpoznatija crkva u Bolonji, Basilica di San Petronio, koja je po veličini peta crkva u svetu i u nju može da stane čak 300 000 ljudi. U blizini ovog trga nalaze se prepoznatljivi simboli Bolonje. To su dva tornja iz dvanaestog veka: Asinelli, visok 97 m i Garisenda, visine 47 m. Posetioci se mogu popeti samo na toranj Asinelli i ulaz se naravno naplaćuje.

Kao i u svakom italijanskom gradu, i u Bolonji ima lepih skulptura i fontana. Najimpresivnija je fontana sa statuom Neptuna u središtu fontane, koja je izgrađena u šesnaestom veku. Interesantno je da većina spomenika u Bolonji nisu posvećeni vladarima, vojskovođama ili sveštenim licima, već je najveći broj spomenika podignut u čast profesora, kako i dolikuje jednom tako značajnom univerzitetskom centru. U Bolonji postoji mnoštvo muzeja i galerija, a posebno su značajne dve biblioteke sa preko milion starih spisa, među kojima je Bolonjski psaltir (staroslovenski prevod psalma), pergamentski rukopis iz trinaestog veka, napisan u Ohridu.
 

Bolonja, kao i cela pokrajina Emilija Romanja, neguje dugu kulinarsku tradiciju. Ovaj kraj je bogat žitom, mlekom i vinovom lozom od koje se prave čuvena vina, a opšte poznato je i da je mesni sos za špagete i lazanje - bolonjeze, potekao iz Bolonje. Ipak, iako u Bolonji ima dosta restorana u kojima su na meniju tradicionalni italijanski specijaliteti, razočarala me je masovnost restorana brze hrane, posebno kebaba, koji možete kupiti gotovo na svakom ćošku. 

Bolonju smo obišli uzduž i popreko. Upoznali smo se i sa njenim predgrađima ali smo takođe iskoristili to što je Bolonja veliko saobraćajno čvorište sa ogromnom železničkom stanicom, koja nam je predstavljala polaznu tačku za obilazak nekih drugih lepih mesta u Italiji. Bilo je to jedno zanimljivo putovanje, koje bih rado ponovila :).

Verona

Najpoznatiji par ljubavnika koji su zbog svoje ljubavi izgubili živote, živeće večno u Šekspirovom delu i u Veroni, koju je čuveni pisac izabrao za mesto dešavanja zabranjene ljubavi. Iako u Veroni ima mnogo značajnijih kulturno-istorijskih znamenitosti, ovaj grad ne bi ni izbliza bio toliko popularan da nije Romea i Julije. Šekspirova mašta je oživela u Veroni, a Italijani su znali kako da je iskoriste i dobro unovče.

Nezavisno od Romea i Juluje, Verona je lep i šarmantan, tipičan italijanski grad. Smeštena je na obalama reke Adiđo, preko koje postoji nekoliko simpatičnih mostova. Najstariji most u Veroni potiče čak iz prvog veka pre nove ere i to je Most Pijetra, poznat i kao Kameni most. Od ovog mosta vodi staza ka brdu San Pijetro, gde se nalazi istoimeni dvorac i vidikovac sa verovatno najlepšim pogledom na Veronu. Jedan od upečatljivijih pejzaža iz Verone je pogled na most i dvorac Kastelvekio, koji je u srednjem veku predstavljao glavno uporište vladajuće porodice u Veroni - Skaligeri. Danas u untrašnjosti dvorca postoji muzej sa brojnim eksponatima koji svedoče o značaju ovog utvrđenja.

Na najvećem trgu u Veroni nalazi se i njena najveća znamenitost - Arena, koja datira iz prvog veka i predstavlja treći po veličini rimski amfiteatar. Arena je u vreme Rimske imperije bila centralno mesto svih važnijih dešavanja, poput gladijatorskih borbi i predstava. I danas se, zbog izuzetne akustičnosti ovog prostora, u njenoj unutrašnjosti izvode brojne predstave, kao i baleti i opere.
 
Verona ima još nekoliko lepih trgova, katedralu iz dvanaestog veka, lepe i stare crkve, baroknu palatu Mafei, na čijem vrhu se nalaze statue grčkih božanstava, spomenik Danteu Aligijeriju, koji je jedan period svog života proveo u Veroni, čuvenu rimsku skulpturu Madone, Fontanu istine, Stub srama, kulu Lamberti, koja po visini nadmašuje sve ostale građevine u Veroni i mnogo drugih interesantnih zdanja, spomenika i detalja. Ali u uskim ulicama Verone, punim starina, postoje i brojne prodavnice savremenih brendova. U centru grada se nalazi pijaca sa interesantnim suvenirima i lokalnim proizvodima, kojima retko koji turista može odoleti :).
 
Ipak, doći u Veronu a ne posetiti Julujinu kuću nezamislivo je za jednog prosečnog turistu. Iako sebe nikako ne svodim na termin „prosečan turista“, za svoja dva boravka u Veroni, oba puta sam posetila tu čuvenu Julijinu kuću, ispred koje je uvek velika gužva. Na Julijinoj statui, koja se nalazi u dvorištu, ruke i grudi su joj perfektno izglačane od dodira svih koji veruju da će im se ispuniti želja ako je dodirnu. Zapravo, po legendi, ako žele da im se ispuni želja (neka ljubavna, naravno :)) muškarci treba da dodirnu Julijine grudi, a žene treba da je uhvate za ruku ili oko struka.

 
Zidovi u prolazu do Julijine kuće potpuno su išarani od potpisa miliona zaljubljenih parova, koji valjda na taj način žele da ovekoveče svoju ljubav, a tu su i katančići za „zaključavanje ljubavi“. Sve vrišti od romantike, a malo koga zanimaju činjenice o (ne)postojanju porodica Montegi i Kapuleti i o tome da je ta zgrada zapravo izabrana za Julijinu kuću i to tek 1930. godine. A možda to nije ni važno. Verona je svejedno čarobna, a Julijina kuća je jedno malo mesto na planeti gde je ljubav u prvom planu.

Segedin

Iako je Segedin stari grad koji se može podičiti bogatim kulturno-istorijskim nasleđem, među našim ljudima je najčešće prva asocijacija na Segedin - šoping. Lično mi se ne sviđa kada jedan tako lep grad dobije takvu etiketu i možda baš u inat tome u Segedinu nisam kupila baš ništa za poneti kući (čak ni magnet :)) ali sam se u Beograd vratila sa uspomenama koje nemaju cenu ;). 

Segedin je prvi grad na koji se nailazi kada se iz Srbije uđe u Mađarsku. To je centar južne Mađarske i četvrti je grad po veličini u Mađarskoj. Nalazi se u središtu Panonske nizije na obalama reke Tise, tačnije na ušću Mureša u Tisu. Naišla sam na interesantan podatak da je Segedin najsunčaniji grad u Mađarskoj. U Segedinu sam boravila za vreme novogodišnjih praznika i bilo je jako hladno ali jeste bilo sunčano, pa sam uprkos hladnoći uživala u šetnji gradom. 

Segedin ima lepe trgove, među kojima se izdvajaju: Trg Sečenji, jedan od najvećih trgova u ovom delu Evrope, prepoznatljiv po vrednim statuama, Trg Dugonič sa muzičkom fontanom i Trg Arad na kojem je najupečatljivija Kapija heroja posvećena vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu.

Segedin je važan univerzitetski centar. Univerzitet u Segedinu jedan je od dva najbolja u Mađarskoj i nalazi se među prvih 100 u Evropi. Rektorat ovog Univerziteta smešten je na Trgu Dugonič, u čijoj se neposrednoj blizini nalazi statua Andraša Dugoniča, pisca, matematičara i univerzitetskog profesora po kojem je ovaj trg dobio naziv. Njegova statua je interesantna po tome što je predstavljen tako da u ruci drži svoj prvi roman, koji je ujedno i prvi roman napisan na mađarskom jeziku - Etelka.

Najviše su me iznenadile građevine u Segedinu. Ima veoma impozantnih i dobro očuvanih građevina. Gotovo na svakom koraku se nalazi po neki objekat interesantne arhitekture. Palata kulture, Gradska kuća, zgrada Narodnog pozorišta i Sinagoga samo su neke od lepih građevina u Segedinu. Segedin ima čak i most uzdaha, skoro kao onaj u Veneciji! Taj most povezuje Gradsku kuću sa Gradskom skupštinom.

Ipak, najimpresivnija građevina u Segedinu je Katedrala, koja je četvrta najveća crkva u Mađarskoj. Slične je veličine kao Crkva Svetog Marka u Veneciji, što je još jedna sličnost sa Venecijom :). Po mom mišljenju, Segedinska katedrala je jedno od najlepših katoličkih zdanja koje sam do sada videla (a videh mnoge širom Evrope). U crkvi se nalaze interesantne skulpture, dekoracije i vitraži. Tu su i raskošne orgulje, koje su treće najveće orgulje u Evropi.

Iako je bilo hladno, prijala mi je šetnja uz Tisu. U čast insekata karakterističnih za ovu reku, Tiskog cveta, na šetalištu pored Tise postavljena je bronzana skulptura koja prikazuje ples tiskih cvetova. Duž šetališta se nalaze još neke interesantne statue, kao što je statua posvećena zlatnoj fudbalskoj reprezentaciji Mađarske iz pedesetih godina dvadesetog veka.
 
Nadomak centra grada nalazi se najveći i najposećeniji šoping centar u Segedinu - Arkad. Segedin je popularan ne samo za kupovinu garderobe, obuće i tehnike, već možda i više za kupovinu prehrambenih proizvoda, kao što su mesne prerađevine, sirevi itd. Jedna od omiljenih turističkih atrakcija u Segedinu je Muzej Pik salame i segedinške paprike, a bilo bi interesantno posetiti Segedin početkom oktobra, kada se održava Festival segedinške paprike.

Hotel Science, Segedin

Ime hotela mi je odmah privuklo pažnju i kada sam planirala put u Segedin vrebala sam povoljne cene noćenja baš u hotelu Science, jer sam znala da je to pravi hotel za nas, naučne radnike. Neposredno posle dočeka ove Nove godine, cena noćenja sa doručkom u hotelu Science je bila čini mi se čak tri puta niža nego u novogodišnjoj noći, a gužva na putevima, posebno na granici, mnogo manja, tako da je vredelo iskoristiti tu priliku.

Hotel je malo manji nego što sam očekivala ali je sređen na način na koji bih ja uredila hotel kada bih imala neki hotelčić u svom posedu :). U lobiju se nalaze recepcija i bar. Na policama su knjige, na zidovima table sa formulama, a novogodišnje ruho hotela upotpunila je jelka napravljena od knjiga sa nezaobilaznim svetlećim lampicama. Liftovi su takođe u naučnom fazonu. Jedan lift je od poda do plafona u binarnim kodovima, a drugi je ceo u formulama. Na staklenim paravanima iznad lobi bara i recepcije, takođe se nalaze binarni kodovi.

I sobe obiluju naučnim motivima, naravno :). Mi smo bili smešteni u hemijskoj sobi. Na jednom delu zida ove sobe oslikani su laboratorijski instrumenti, a na noćnom stočiću se nalazi odgovarajuća literatura. Dosta nam je naše literature, tako da smo ovog puta samo odmarali :). A krevet je bio fantastičan za odmor! Mislim da nisam bila u hotelskoj sobi sa većim krevetom! Od sadržaja u sobi na raspolaganju je TV, ketle i sef, a u kupatilu, osim tuš kabine i ostalih standardnih stvari, postoji i fen za kosu. Naša soba je gledala na ulicu sa prednje strane hotela. Do centra grada se iz hotela Science stiže za par minuta hoda, a blizu je i šoping centar Arkad.

Doručak je na bazi samoposluživanja i služi se u hotelskom lobi baru. Veoma je bogat, kvalitetan i raznolik i verujem da i najprobirljiviji gosti mogu napraviti kombinaciju po svom ukusu. Meni su se najviše svideli suhomesnati proizvodi, peciva i topla čokolada. Odlično je i što nude mnogo različitih vrsta čajeva. Na doručku mi je posebno upao u oči jedan detalj - mesto za selfi :).

U podrumu hotela se nalazi garaža, čije se korišćenje plaća po danu. Dozvoljavaju da auto ostane u garaži i nekoliko sati nakon odjavljivanja iz hotela bez dodatne naknade. Kada smo izlazili iz hotelske garaže oduševila sam se što su na vratima ispisali "Srećan put" na nekoliko jezika, između ostalog i na srpskom. Lepo je boraviti u hotelu u kojem se vodi računa o detaljima.