Napulj

Za Napulj se može reći mnogo toga i koliko god epiteti bili kontradiktorni, najverovatnije su svi tačni! To je grad kontrasta, bučan i na momente haotičan, gostoljubiv i opasan, raskošan i ofucan, blistav i prljav. Napulj je sve u jednom. Samo nije dosadan!

Prvo što sam ugledala po dolasku u Napulj je Napuljski zaliv. U obliku je polumeseca i nalazi se na blagoj nizbrdici. Luka u Napulju je druga najprometnija putnička luka na svetu. Tu su usidreni ogromni prekookeanski brodovi, a plaža nema na vidiku. More je ovde ipak u drugom planu.

Napulj je „na glasu“ po kriminalcima i mafiji, a ono u šta sam se lično uverila je da u Napulju žive najtemperamentniji Italijani, ustvari najtemperamentniji i najopušteniji ljudi koje sam igde videla! Jedan od reprezentativnih primera je njihovo ponašanje u saobraćaju. Masovno voze motore (što brže, to bolje), uglavnom bez kaciga i uopšte ne poštuju saobraćajnu signalizaciju, pa tako redovno prolaze kroz crveno svetlo i zaustavljaju se tik uz pešaka. Sve to ostavlja utisak opasnog grada. Srećom nisam imala iskustva sa džeparošima, iako sam čula da ih ima dosta u centru grada. Još jedan „minus“ za Napulj je (ne)čistoća grada. „Ne“ je u zagradi zato što situacija nije toliko katastrofalna kako se može čuti i pročitati u raznim putopisima ali... ima i istine u tome. Jeste da je Napulj metropola sa mnogo beskućnika, imigranata, uličnih prodavaca i naravno turista, ali to nije opravdanje za nemar u održavanju čistoće grada.

Ipak, Napulj je poznat i po nekim jako lepim stvarima. Pre svega, ima veći istorijski centar od bilo kog drugog evropskog grada! U Napulju se nalazi najstarija aktivna opera na svetu - Teatro di San Carlo, smeštena na trgu Plebiscito na kojem se nalazi i crkva San Francesco di Paola, kao i grandiozna kraljevska palata - Palazzo Reale, koja je jedna od najvećih palata u Evropi, tačnije druga po veličini, odmah nakon Versaja.

U Napulju je nastala i pica! Tačno se zna kako se pravi napolitanska pica i to je od 2004. godine regulisano zakonom! Najpoznatije picerije u Napulju su: L’Antica Pizzeria da Michelle iz 1870. godine u kojoj je picu jela i Džulija Roberts u filmu „Jedi, moli, voli“ i picerija Brandi gde je 1889. godine nastala pica margarita.

Nemoguće je ne primetiti veliku zgradu Nacionalnog Arheološkog muzeja u kojem se čuva zbirka predmeta koji pripadaju dinastiji Burbona, kao i eksponati iz okoline Napulja, a pre svega iz Pompeje i Herkulanuma. Posebna prostorija u muzeju je Tajna soba gde su smeštene erotske slike i predmeti iz doba starih Rimljana.

Napulj ima upečatljive dvorce, od kojih su najpoznatiji i najposećeniji: Castel Nuovo, Castel dell'Ovo i Castel Sant Elmo. Svaki je poseban, kako po nastanku, nameni i istorijskim događajima, vezanim za svaki pojedinačno, tako i po izgledu.

Predveče je lepo posmatrati Napulj iz priobalnih predgrađa, gde je nešto viša nadmorska visina, pa se odatle pruža predivan panoramski pogled na grad, luku i naravno Vezuv. Ja sam u jednoj hop-on hop-off turi imala prilike da uživam u romantičnom Napulju sa distance.

Kada sumiram sve „pluseve“ i „minuse“ Napulja, rezultat je pozitivan broj, svakako. Može i treba da bude lepši ali možda to više ne bi bio tako poseban grad, jednom rečju Napulj.