Sorento

„Ako ste planirali da se kupate, zaboravite!“ bile su reči dobrodošlice našeg turističkog vodiča u Sorentu. Druga polovina jula, sunce upeklo, mi stigle na letovanje od petnaest dana, ispred nas more... pa ko bi još očekivao da se kupa?! Istina, u Sorentu nema puno plaža, a i te malobrojne plaže su prilično nepristupačne i skupe.

Za suncobran i dve ležaljke u proseku treba izdvojiti 25 - 30 evra, ali na skoro svakoj plaži postoji deo gde možete da postavite svoj suncobran i ispružite peškir za dž. Takođe, većina hotela nudi besplatno korišćenje sadržaja određenih plaža. Na primer, za goste hotela Atlantic Palace u kojem smo boravile drugarica (sada kuma) i ja, korišćenje svih sadržaja plaže hotela Sea Club Conca Azzurra bilo je besplatno, uključujući i prevoz do plaže, koji je svaki put predstavljao poseban doživljaj. Ali u Sorentu se sve pretvori u avanturu, takvo je bar moje iskustvo...

Sorento je gradić u Kampaniji smešten na litici iznad mora. Sorento nije samo letovalište, to nije samo neobična obala, uske ulice, fasade vedrih boja, već su tu i neposredni, srdačni, gostoljubivi ljudi. Kad god nam je trebala neka pomoć, svi su nam izlazili u susret, od osoblja hotela do slučajnih prolaznika.

Nas je od hotela do centra grada delilo oko 2 km. Odmah po dolasku smo krenule peške u istraživanje okoline i zaputile se ka centru. Na naše iznenađenje, na najvećem delu puta nema trotoara, a s obzirom da je ulica koja vodi do grada veoma uska i krivudava i da Italijani sumanuto voze, nije baš dobra ideja ići peške. Naravno, postoji autobuska linija javnog gradskog prevoza koja staje ispred hotela Atlantic Palace i vodi do centra, a takođe hotel poseduje mini bus koji nekoliko puta dnevno saobraća do grada.

Na putu do grada ima nekoliko prelepih vidikovaca. U daljini smo primetile i neke plaže, do kojih nam se u prvi mah činilo da možemo doći jedino padobranom! Marina Grande je bila prva plaža na koju smo se spustile. Plaža je mala, ulaz na nju se ne plaća niti ima suncobrana za iznajmljivanje. Tu se nalazi mala luka, po kojoj je cela četvrt dobila naziv jer je nekada to bila glavna luka. Ona kao da se zamrzla u nekim starim vremenima. Čamci i ribarske mreže odaju utisak pravog ribarskog sela. Okolo se može videti veš na balkonima oronulih zgrada, puno cveća i drugih interesantnih detalja.

Centralni trg u Sorentu je Tasso, nazvan po pesniku koji je rođen u Sorentu. Tu se nalazi i spomenik podignut u njegovu čast, kao i Basilica di San Antonino. U blizini je muzej Correale sa mnoštvom vrednih umetničkih ostvarenja, delova arheološkog nasleđa, kao i nameštaja, keramike i ručno rađenih predmeta od drveta.
 
Duž svih trgova i manjih ulica, ređaju se restorani i kafići. Izbor je zaista veliki i u letnjoj sezoni je vrlo živahno ali ne preterano bučno. Ne znam da li se nešto promenilo u međuvremenu, ali u vreme mog boravka u Sorentu, dominirali su engleski turisti.

Simbol Sorenta je limun ali i liker od limuna – limončelo. Ovo piće je i nezaobilazni suvenir koji se prodaje u različitim zanimljivim ambalažama. Inače, cela oblast je poznata po proizvodnji maslina i južnog voća. U nekim centralnim ulicama Sorenta postoje drvoredi pomorandži, koje niko ne bere :). U ovom gradu i okolini se takođe proizvode dobra vina i kvalitetna maslinova ulja. 

Sorento je malo mesto i lako se može obići peške ali ko želi može se provozati vozićem koji polazi sa trga Tasso i obilazi centar grada. Mi smo jedno veče iz čiste radoznalosti napravile krug vozićem. Naravno, postoje i oni City Sightseeing busevi koji su zgodni za obilazak ne samo centra grada već i okoline. Po mom mišljenju, njih treba koristiti pri kraćim posetama gradu. 

Iako smo upozorene da se ne nadamo kupanju na plažama Sorenta i okoline, mi smo svakodnevno uživale u Tirenskom moru. Najviše smo boravile na plaži hotela, koji sam već pomenula, Sea Club Conca Azzurra. On se nalazi u mestu Massa Lubrense, koje je nekoliko kilometara udaljeno od centra Sorenta. Ovaj hotel i plaža smešteni su ispod visoke litice, do koje je pravi podvig spustiti se, a još veći podvig popeti se do glavnog puta. Mi smo išle hotelskim kombijem i skoro uvek je bilo vrištanja na tom najstrmijem delu puta. Jednom nam se, pri povratku sa plaže, desilo da je jedan čovek morao da izađe iz kombija jer je bilo preveliko opterećenje i jednostavno kombi nije mogao da prevaziđe uspon. Iako nepristupačna, a možda baš zbog toga, ova plaža je mnogo lepša od onih u centru grada. Na njoj ima manjeg i većeg kamenja, a na nekoliko mesta postoje stepenice kojima se može ući u more. Mi smo uglavnom ulazile na jednom mestu koje je nakon nekoliko dana, imalo traku sa upozorenjem da je tu ulaz zabranjen zbog velikog kamenja. Mislim da nije bilo potrebe za tim, samo treba biti oprezan pri ulasku u vodu. A voda je kristalno čista. Na plaži ima i uređenih travnatih površina sa drvenim ležaljkama i suncobranima od trske. Uz more se nalazi bazen, za one koji više vole da se kupaju u bazenu. Što se mene tiče, taj bazen je čist višak. Ulaz na plažu se plaća (regularna cena je bila 30 evra za dve osobe) osim ako ne postoji neki drugi aranžman sa hotelom u kojem ste smešteni.

Plaže u centru grada su šljunkovito-peščane ali čistoća plaža i mora je dosta lošija od prethodno opisane plaže. Neke su opremljene ležaljkama i suncobranima, dok se na manjim plažama može postaviti i sopstveni suncobran. 

U Sorentu se nalazi nekoliko javnih parkova, od kojih je najlepši gradski park u blizini hotela Imperial Tramontano. Park je, kako i priliči jednom mediteranskom gradu, prepun palmi, ali ima i borova i puno raznobojnog cveća. Tu se nalazi terasa sa koje se pruža pogled na gradske plaže i luku, a u daljini se vide obrisi Napulja i Vezuva.

Od centra do glavne luke u Sorentu ima nekoliko stotina stepenika, što nije loše za kondiciju, posebno u povratku. Koga mrzi da pešači, može da se spusti, tj. popne liftom. Iz glavne luke, redovne brodske linije povezuju Sorento sa okolnim mestima: Napuljem, Kaprijem, Amalfijem, Positanom i Iskijom. Mi smo te linije veoma dobro iskoristile jer smo do svih ovih mesta stizale morskim putem (jedino smo u Napulj išle vozom). Cela obala je izuzetno interesantna i svaki grad ima poseban šarm, ali od svega (van Sorenta) najviše mi se svidelo vulkansko ostrvo - Iskija. Kada boravite u Sorentu, nikako ne smete propustiti Pompeju, koja je oko tridesetak kilometara udaljena od Sorenta, u pravcu Napulja. Još bliže Napulju je Vezuv, jedini aktivni vulkan na kopnenom delu Evrope, koji je i kriv za nestanak Pompeje. Sad mi je žao što nismo obišle Vezuv, ali eto, ostaje nešto za drugi put.

I kao što kažu stihovi popularne pesme s početka dvadesetog veka: Vir 'o mare quant’è bello, Ispira tantu sentimento ... Torna a Surriento... Zaista je poseban taj Sorento... Gledajući fotografije, vraćaju mi se uspomene, koje ustvari nisu ni izbledele... i vratiću se u Sorento... jednog dana, da vidim mogu li išta godine ovom gradu.