Da li je Kapri samo stena u moru, kako nam je objasnio naš vodič ili je ipak nešto više od toga, rešila sam da proverim baš na svoj 30-ti rođendan. U obilasku Napuljskog zaliva, Kapri je meni i drugarici sa kojom sam putovala, bilo jedno od mesta pri vrhu liste prioriteta za obilazak.
Od osamnaestog, a posebno u devetnaestom i početkom dvadesetog veka, Kapri postaje inspiracija umetnicima širom sveta. Oskar Vajld, Feliks Mendelson, Klod Debisi, Rajner Marija Rilke, a kasnije i Grejam Grin, Žan Pol Sartr, Rudolf Nurejev, Pablo Neruda i mnogi drugi čuveni umetnici stvarali su svoja dela i uživali na sunčanim obalama Kaprija. Maksim Gorki je svoj roman Mati napisao baš na Kapriju u vili Krup, gde se i danas nalazi njegov pisaći sto. Kasnije je Kapri još više dobio na značaju zahvaljujući filmskim ostvarenjima, zbog kojih ovo ostrvo i danas važi za simbol glamura i zabave džet seta.
Ostrvo Kapri je podeljeno na dva dela. Jedan je grad koji nosi isti naziv kao ostrvo i izgrađen je na uzvišenju sa istočne strane ostrva, a drugi je Anakapri, koji je smešten na još dosta većoj nadmorskoj visini, u brdima na zapadnom delu ostrva.
Prvo što sam videla od Kaprija je luka Marina Grande na severu ostrva, gde smo se iskrcali, da bismo za samo nekoliko minuta vožnje autobusom stigli u gradić Kapri, koji je zvanični centar ostrva. U njegovom središtu se nalazi poznati Piazzetta trg, čiji je zvanični naziv Piazza Umberto I, ispod koga se u svoj svojoj veličanstvenosti mogu videti dolomitske litice okružene morem. Tu su i brojni kafići, restorani i prodavnice različite robe.
Od centralnog trga u različitim pravcima se granaju uske i krivudave uličice. Jedna od njih nas je odvela u dvorište vile za koju smo mislile da je park, da bismo nakon čitave serije fotografija panoramskog pogleda i svih vrsta rastinja u bašti, shvatile da je kapija zaključana i da smo ustvari na privatnom posedu. Baštovan nam je otvorio kapiju i ljubazno nas ispratio uz informaciju kako je to bila vila Musolinijeve ljubavnice.
Iz Kaprija smo se uputile u Anakapri, do kojeg smo stigle lokalnim autobusom. I to mesto je simpatično, a najveći doživljaj mi je bio vožnja uspinjačom sa otvorenim kabinama u koje staje samo po jedna osoba. Uspinjačom se stiže do najviše tačke ostrva - vrha Monte Solaro, koji se nalazi na 589 m nadmorske visine. Odatle puca pogled na morsko plavetnilo, Napuljski zaliv i Vezuv.
Kapri je okružen mnogobrojnim pećinama od kojih je najpoznatija Plava pećina, koja je i jedna od najposećenijih atrakcija na Kapriju. Naravno, naziv je dobila po boji mora unutar i oko nje. Zbog uskog prolaza, u ovu pećinu se može ući samo malim čamcem koji prima svega nekoliko ljudi. Odmah iznad Plave pećine nalaze se ruševine vile Damecuta, jedne od dvanaest rezidencija Tiberija.
Turisti na Kapriju obično obilaze Avgustovu baštu, koja je dobila naziv po prvom i najprosperitetnijem rimskom imperatoru Oktavijanu Avgustu. Dosta su posećene i vile Jovis i San Michele, Tiberijeva pećina, Svetionik kula i brojne crkve, među kojima se izdvajaju Santa Maria del Soccorso i manastir San Giacomo. Od svih atrakcija na Kapriju, meni je generalno najupečatljiviji spoj arhitekture i prirodnih lepota, koji daje poseban kolorit ovom ostrvu.
Na južnoj obali Kaprija kupale smo se na plaži Marina Piccola, pored koje se nalazi mala luka, okružena masivnim stenama, a u blizini je ostrvo Faraglioni. Iako je za moj ukus pretrpana turistima, na ovoj plažici sam se sasvim fino rashladila. U povratku smo malo kasnile na poslednji trajekt koji je već isplovio iz luke kada smo trčećim korakom stigle, ali uz pomoć ljubaznog kapetana drugog broda, koji je pozvao svog kolegu da se vrati i pokupi nas, naš obilazak Kaprija imao je srećan kraj :).
Нема коментара:
Постави коментар