Restoran Žubor vrela, Lisine

Restorani u blizini čuvenog vodopada Lisine na prvi pogled liče jedan na drugi, po drvenim nadstrešnicama, ribnjacima, etno ambijentu, jelovniku, pa i po nazivima koji su u skladu sa prirodom kojom su okruženi. Da razlike postoje uverili smo se tek kada smo uporedili cene u menijima i uslugu u restoranima. Što je restoran bliži vodopadu, to su cene više, kao što se može pretpostaviti, ali i usluga je lošija pre svega zbog velike posećenosti i nedostatka konobara, a verovatno i drugog osoblja.

Nakon što u restoranu Vodopad, čija je bašta smeštena na nekoliko koraka od vodopada, nije bilo izgleda da budemo usluženi tog, a možda ni narednog dana :), prošetali smo se do restorana Žubor vrela, koji se nalazi u malo manje atraktivnom ali takođe izuzetno lepom i dosta mirnijem ambijentu, pored reke.

Do bašte ovog restorana dolazi se preko ribnjaka punog pastrmki. Zato ne čudi što su specijaliteti kuće pastrmke pripremljene na različite načine, dimljena pastrmka, na žaru, sa kajmakom... Ipak, ovo je Srbija, pa je meso sa roštilja najzastupljenije u jelovniku. Za prvi ručak u ovom restoranu suprug i ja smo odabrali jela ispod sača: jagnjetinu i teletinu uz neizbežnu šopsku salatu. Porcije su pristojne veličine, a pogača je nepristojno velika ali smo se i sa njom uspešno izborili :). Čak smo dobili i po parče torte gratis. Sutradan smo izabrali pastrmku, koja je opravdala naša očekivanja.

Osoblje restorana je ljubazno i usluga je uglavnom brza, mada mislim da je svim restoranima u ovom kraju problem to što nema dovoljno radnika, a to je posebno došlo do izražaja u ovoj covid godini kada je i posećenost ovakvih mesta bila dosta veća nego ranije.