Ljubljana

Ovogodišnja zelena prestonica Evropske Unije - Ljubljana je centar Slovenije u svakom smislu te reči, počevši od geografskog položaja, preko kulture, nauke i politike.

Glavni trg u centru Ljubljane nazvan je po čuvenom pesniku Francu Prešernu, koji je svoj današnji izgled dobio u 17. veku. Tada se trg zvao Marijin trg, jer je u tom periodu izgrađena Franjevačka crkva posvećena svetoj Mariji. Krajem 19. i početkom 20. veka tu je sagrađeno nekoliko baroknih građevina. Trg je dobio svoj današnji naziv, Prešernov trg, 1905. godine, kada je na njemu postavljen spomenik Francu Prešernu. Takođe trg dobija 3 znamenita mosta na reci Ljubljanici, koji su poznati kao Tromostovje.

Jedno od mesta u Ljubljani pored kojeg svaki turista zastane je Zmajski most, kojeg krase figure četiri zelena zmaja. Zmaj je naime zaštitni znak Ljubljane. Još atraktivnije mesto od toga je Ljubljanski grad - tvrđava, koji se nalazi na uzvišenju u centru Ljubljane. Do Ljubljanskog grada se stiže uspinjačom. Tu se nalaze toranj sa satom i muzej, gde se može saznati dosta toga o istoriji Ljubljane, mada sam ja na projekciji filma o Ljubljani zaspala, ipak sam bila previše umorna, nije da me nije zanimala istorija grada :). Najlepše od svega je pogled na Ljubljanu i Alpe u daljini. Ljubljana ima i lepe prakove, od kojih je najveći park Tivoli, a ostalo zauzima 28 manjih parkova.

Kažu da je Ljubljana najlepša u proleće i leto. Ja sam je prvi put uživo videla u sred snežnih februarskih mećava, a nakon toga u proleće i pred kraj leta i mogu reći da je u svako godišnje doba lepa i interesantna. Možda mi zimski utisak ne bi bio toliko upečatljiv da se moj prvi boravak u Ljubljani nije pogodio sa velikim Zmajevim karnevalom, koji se te zime održavao na dan zaljubljenih, a koji je naravno naziv dobio po simbolu grada.

Hostel Celica, Ljubljana

Kada smo izabrale Celicu za produženi vikend u Sloveniji, nismo znale da je ovaj hostel toliko drugačiji od ostalih, ne samo u Ljubljani već i mnogo šire. Nas tri drugarice smo se sasvim slučajno našle u objektu koji je bar tada (2010) bio najzanimljivije i najživlje mesto u gradu ili mi ništa zanimljivije i življe u Ljubljani nismo videle :)

Prvo iznenađenje je bila minijaturna soba sa zatvorskim rešetkama na prozorima. Da smo znale da je hostel Celica nekada bio zatvor i da je baš po tome dobio ime, ne bismo se toliko iznenadile. Ali to je samo jedna od stvari po kojima se ovaj hostel izdvaja. Za uređenje enterijera se pobrinula grupa umetnika, tako da je svaki kutak ovog hostela poseban. U prizemlju se nalaze restoran i bar, gde se služe obroci i taj prostor se sastoji od tri celine, osmišljene da stilski izgledaju potpuno različito.

Mi smo koristile uslugu noćenja sa doručkom, koji je organizovan po principu samoposluživanja. Kasne večernje sate smo uglavnom provodile u baru hostela, gde je uvek bilo puno različitog sveta, pretežno mladih ljudi. U sobi smo se najmanje zadržavale iako nam je soba bez obzira što je bila zaista skučena, sadržala sve što nam je bilo potrebno, a pre svega kupatilo, koje je za većinu soba ovog hostela zajedničko.

Još treba dodati sa je hostel Celica, po kritikama putnika, danas najbolje ocenjeni hostel u Sloveniji, a da se po mnogim relevantnim izvorima, kao što su Lonely Planet i Rough Guides, svrstava u sam vrh najmodernijih i najinteresantnijih smeštajnih objekata u svetu.

Drvengrad

Od jednog uspavanog sela između Tare i Zlatibora, železnička trasa Šarganska osmica i etno selo Drvengrad napravili su pravu turističku atrakciju. Kroz Mokru Goru je od 1925. do 1974. godine prolazila pruga uskog koloseka koja je povezivala Užice, Višegrad i Sarajevo. 2003. godine ta pruga je obnovljena na delu Mokra Gora - Šargan Vitasi, koja posmatrana iz vazduha formira broj osam, po čemu je i dobila ime. Sada njom saobraća veseli turistički vozić Ćira. Vožnja Ćirom traje sat vremena i za to vreme voz prođe kroz veliki broj tunela i preko nekoliko mostova. Pejzaži koji se mogu videti iz voza predstavljaju odmor za oči. Ja sam se vozila Ćirom jednog hladnog januarskog dana kada je sve bilo prekriveno snegom i izgledalo kao iz bajke.

Drvengrad je napravljen na mestu koje gleda na železničku stanicu i Šargansku prugu. Nastao je za potrebe filma Život je čudo, čuvenog reditelja Emira Kusturice, koji je osmislio i realizovao ceo projekat izgradnje ovog etno kompleksa. Prvi put sam Drvengrad posetila početkom januara 2008. godine, nekoliko dana pre otvaranja prvog Kustendorfa - međunarodnog filmskog i muzičkog festivala, koji se od tada tradicionalno održava u Drvengradu svakog januara. 

Ovo etno selo je specifično pre svega po tome što je veoma maštovito osmišljeno i uređeno kao spoj tradicionalnih motiva i istorijskih ličnosti sa popularnim imenima iz sveta umetnosti i sporta i fiktivnim likovima iz čuvenih romana i filmova. U glavnoj ulici u Drvengradu, koja nosi naziv Ive Andrića, nalazi se mala pravoslavna crkva Svetog Save, izgrađena u drvetu. I u ostalim ulicama u Drvengradu, koje su nazvane po različitim slavnim ličnostima, kao što su Če Gevara, Felini, Čkalja, Maradona i Đoković, nalaze se autentične brvnare, u kojima su smešteni restorani, galerija, bioskop, biblioteka, prodavnice suvenira i narodne radinosti i još mnogo toga. Na primer, postoji vrtić i igralište za decu, a poslastičarnica Kod Ćorkana je interesantna i deci i odraslima :). U restoranu Lotika na meniju su tradicionalni nacionalni specijaliteti, koji nose imena junaka Andrićevih romana! Onima koji žele da prenoće u Drvengradu, na raspolaganju je hotel Mećavnik sa sobama uređenim u etno stilu, naravno. 

Gotovo na svakom koraku u Drvengradu mogu se videti zanimljivi detalji, kao što su neobične drvene skulpture, stari automobili, oslikani zidovi… Enterijeri brvnara su još interesantniji. Svaki detalj je pažljivo izabran i nosi određenu simboliku. Drvengrad, iako na izgled tradicionalan i starinski, nudi savremene mogućnosti za odmor i relaksaciju, u vidu bazena, sauna, teretane, sportskih sala i terena. Naravno, bežični Internet odlično funkcioniše, a kome zatreba keš, tu je bankomat. Jedna od kuća (ona u čijem se podrumu nalazi bioskop Andergraund) je kuća Emira Kusturice. 

Pri poseti Drvengradu 2008. godine, kao jedna od najupečatljivijih stvari u ovom etno kompleksu, ostao mi je u sećanju gradski zatvor, ali kada sam pre nekoliko meseci ponovo svratila u Drvengrad, nisam ga videla. Drvengrad je u međuvremenu doživeo različite promene, pa je moguće da taj zatvor više ne postoji. Ono što je sigurno je da se dosta izgradio u proteklih osam-devet godina, ali to i dalje ne remeti mir i lepotu predela u kojem je izgrađen.

 

Kremansko proročanstvo

Čuveno selo Kremna nalazi se na Tari, oko 9 km od Kaluđerskih Bara. Za kremansku kotlinu se vekovima unazad govori da je mistična jer leži na tajanstvenom kamenu koji ima biogeno zračenje sa blagotvornim delovanjem na brzi oporavak ljudskog organizma i umne sposobnosti, pa se veruje da se zbog toga u kremanskoj kotlini rađaju vidoviti ljudi. U Hilandaru postoje pisani podaci da je još u vreme Kosovskog boja tu živeo jedan vidoviti Kremanac, kao i da je za vreme Prvog Srpskog ustanka, jedan Kremanac, čije ime nije zabeleženo, prorekao da će Miloš Obrenović biti novi srpski vladar. 

Ipak, Kremna je najpoznatija kao rodno mesto proročke porodice Tarabić, koji su tu živeli u devetnaestom veku. Interesantni detalji iz njihovog života, vizije i proročanstva mogu se videti u kompleksu Kremansko proročanstvo, zapravo u brvnari koja podseća na muzej. Naravno, u brvnari ima i raznih suvenira tj. mamipara, ali je svakako zanimljivo i vredno obilaska.

Tvrdi se da su Tarabići predvideli brojna tehnološka otkrića i važne političke događaje u svetu, koje su na vrlo slikovit način opisivali. Tako su navodno predvideli pronalazak televizije i telefona, propast Karađorđevića, dolazak Josipa Broza na vlast, a sada, nakon pobede Trampa na izborima u Americi, ponovo su postala aktuelna njihova proročanstva jer su Tarabići i to predskazali :). Prvi Tarabić za koga se tvrdilo da ima proročke sposobnosti bio je Miloš Tarabić, rođen 1809. godine, koji je živeo samo 45 godina, kao što je i prorekao. Za njegovog sinovca Mitra (1829-1899) takođe se tvrdi da je bio prorok. Posle Tarabića, u dvadesetom veku, na ovom području je bilo još nekoliko osoba za koje se govorilo da su vidoviti.

Zmajev karneval

Zmajev karneval se održava tradicionalno u februaru na centralnim trgovima i ulicama Ljubljane. Inače miran grad tada dobija potpuno drugačiju dimenziju. Svi su na ulicama, i učesnici i posmatrači. Nemoguće je da vas ne ponese karnevalska atmosfera. Ja sam prisustvovala ovom karnevalu na dan zaljubljenih, pa je karneval utoliko bio još veseliji i romantičniji.

Velika karnevalska povorka obično svoj defile započinje od Novog trga, prolazi kroz glavne ulice Ljubljane i kreće se do Kongresnog trga i ulaza u Ljubljanski grad. Sa zidina Ljubljanskog grada je zanimljivo videti kako se povorka pomera i kako se sve više ljudi okuplja da bi je ispratili. Maskota karnevala je veliki zmaj, a među maskiranim učesnicima ima različitih interesantnih likova. Svidele su mi se maske koje podsećaju na pagansku tradiciju i veštice, a osmeh na licu su mi izmamili i neobični mladenci koji su zamenili uloge. Tu su bili i žongleri, mornari, zatim likovi iz popularnih animiranih filmova i mnoge druge maske. U takmičarskom delu karnevala učestvuju i učenici osnovnih škola iz Slovenije i okoline, koji čine značajan deo karnevalske povorke. Među učesnicima ima i dosta starijih ljudi koji sa jednakim entuzijazmom nastupaju na karnevalu. Organizovane grupe učesnika karnevala kroz pesmu i igru se predstavljaju publici na Kongresnom trgu. Na Prešernovom trgu se takođe u okviru karnevala organizuje prikladan pozorišni i muzički program.