Restoran Galeb, Neum

Šetajući se duž obale u Neumu, restoran Galeb nas je privukao pre svega zbog sveže ceđene pomorandže. Prave je praktično na šetalištu, pa je teško to ne primetiti, posebno ako ste ljubitelj pomoranži kao ja. Osim ukusnog sveže ceđenog soka, hrana u ovom restoranu je odlična, a usluga brza. Konobari su ljubazni i ovde smo se jako prijatno osećali.

Iako Galeb nije neki fensi sređeni restoran, prelepi pogled na morsku pučinu i zvuci talasa, sasvim su dovoljni za dobru atmosferu. Cene su pristupačne, kao i u ostalim restoranima u Neumu.

 

Neum

Pandemija nas je ovog leta odvela na bosansko-hercegovačku obalu, u jedino BiH mesto sa izlazom na Jadransko more - čuveni Neum, koji ne znam da li je više hvaljen ili omražen. Jedino nisam primetila da je neko ostao ravnodušan prema ovom primorskom gradiću.

Danima sam gledala centralnu plažu u Neumu na live web cam i procenjivala da li je i kada velika gužva i kako je izbeći. Gužve na plažama ne podnosim nezavisno od postojanja pandemije. Uostalom, u Neumu su pre našeg dolaska zvanično objavili da je samo jedna osoba bila zaražena kovidom, rekoše da je to žena koja živi u brdima u okolini Neuma, bez kontakta sa turistima... veoma srećna okolnost za turizam, pa su Neum reklamirali kao corona free destinaciju. Nisu precizirali da li to znači da u Neumu nema korone ili da je tu možete dobiti besplatno:). Svakako, nas to nije mnogo brinulo jer smo koronu overili još pre prvog pika prvog talasa i završili brige u vezi s tim.

Više puta smo menjali rezervacije smeštaja, što zbog promena planova iz ličnih razloga, što zbog otkazivanja rezervisanog smeštaja od strane vlasnika u Neumu. Jedan vlasnik nam je otkazao apartman nekoliko dana pred put obećavši da će nam naći adekvatnu zamenu. Više se nije javio. Iako mi se jako svideo položaj tog apartmana, uz obalu, sa svojim parčetom betonske plaže, pri kraju šetališta u Neumu, možda nam je i učinio uslugu. Pronašla sam duplo jeftiniji hotelski smeštaj na drugom kraju Neuma, u naselju Jazina, u blizini fine šljunkovite plaže.

Neum je malo mesto, pa i naselje Jazina, mada izdvojeno od centralne gužve, nije daleko od centra Neuma. Iako sam navikla na peščane plaže i generalno ne volim da gazim po kamenju, plaža u Jazini mi se svidela. Svakako je bolja od betonskih plaža, a i od centralne plaže i svih onih uvalica blizu centra, pre svega zbog gužve koja je u ovom delu Neuma bila mnogo manja. Na jednom delu plaže u Jazini postoje ležaljke i suncobrani koji se iznajmljuju u beach baru. Cena iznajmljivanja je tu bila malo manja nego u centru Neuma, a cene osvežavajućih napitaka i posebno sladoleda bile su povoljne. Jedino je trebalo doći malo ranije na plažu ili rezervisati ležaljke dan ranije. Nikakav problem. Obožavam jutarnja kupanja.

Ležaljka, suncobran i papuče za kupanje su sve što mi je trebalo. Sve je lepo, ali more je nezamenljivo. Gotovo da sam zaboravila miris Jadranskog mora od tolikih letovanja na Egejskom, Jonskom, Balearskom i drugim morima. Temperatura mora je bila idealna, čistoća je mogla biti bolja. Ponekad, u popodnevnim satima, talasi su nanosili otpatke ali je uglavnom more bilo čisto i divno za plivanje. Pretpostavljam da je prljavije bilo u centru Neuma ali tamo se nisam kupala, pa ne mogu da tvrdim.

Šetalište u Neumu dugo je nekoliko kilometara ali bi bilo bolje da ga prošire ka Jazini jer obala je jako lepa i interesantna. Šetnja Neumom mi je baš prijala, osim zbog mora i zbog interesantnih scena i ljudi na koje smo nailazili. Neko peva, neko pleše, neko se hvali tetovažama... svako u svom filmu :). Peškira je bilo svuda, i po šetalištu i u šumi i gde god je ko stigao, smestio se, po principu gde god nađeš zgodno mesto, tu peškir posadi :).

Imali smo uglavnom dobra iskustva u komunikaciji sa lokalnim stanovništvom. Većina je ljubazna i korektna. Na žalost, ima i izuzetaka ali to je za neku drugu priču.

Nedaleko od Neuma, sa druge strane brda u odnosu na Jazinu, smeštena je plaža Feral beach do koje vodi neasfaltiran i, kako su nam rekli, jako loš put. Sa našim niskim automobilom nismo hteli da rizikujemo i upuštamo se u tu avanturu. Ta plaža sa restoranom i mogućnošću prenoćišta, na slikama i snimcima koji kruže Internetom, deluje jako lepo i primamljivo. Nadam se da će napraviti solidan put do tamo, a bilo bi lepo i da se taj deo obale razvije jer na tom malom BiH izlazu na more turista je mnogo, a plaža malo.

Hotel Orka, Neum

 

Hotel Orka u Neumu smešten je uz magistralu što je i prednost i nedostatak. Udaljen od centra i gužve, koja je ove godine bila veća nego inače, ovaj hotel pruža potrebne uslove za odmor. Parking je obezbeđen i ima ga dovoljno za goste. Do centra se može pešačiti prečicom od magistrale ali jako oprezno jer uz magistralu nema trotoara, a prečica je puna korova i trnja.

Plaža je relativno blizu hotela, a najvažnije od svega, na tom delu obale je bila mnogo manja gužva nego na drugim plažama bližim centru Neuma.

Soba je bila solidne veličine, prosečno opremljena i po svemu odgovara standardu hotela od 3 zvezdice. Ipak, sobe ne čiste svaki dan, a posteljinu nam uopšte nisu menjali za 7 dana provedenih u ovom hotelu. Terase su solidne veličine. Pogled nam nije bio spektakularan jer smo bili smešteni u sobi koja gleda na ulaz hotela i parking ali sobe sa pogledom na more su skuplje.

Doručak je bio bolji nego što sam očekivala. Na bazi samoposluživanja je i izbor je dovoljno veliki da zadovolji svačiji ukus. Meni su se posebno svidele palačinke koje su svako jutro pripremali.

Devojke na recepciji su bile ljubazne i korektne za razliku od konobara. Svidelo mi se što u sklopu objekta postoji i prodavnica sa solidnim izborom hrane i pića. Tu je takođe bilo suvenira koji, osim što su skuplji nego na drugim mestima, uglavnom su sa motivima šahovnice, umesto BiH, što bih očekivala u Neumu kao BiH mestu.

Usluga u a la carte restoranu, koji se nalazi u okviru hotela, dosta je lošija nego u hotelu zbog neljubaznosti konobara, izuzetno spore usluge, preslane hrane i konačno stomačnih tegoba.

Restoran Žubor vrela, Lisine

Restorani u blizini čuvenog vodopada Lisine na prvi pogled liče jedan na drugi, po drvenim nadstrešnicama, ribnjacima, etno ambijentu, jelovniku, pa i po nazivima koji su u skladu sa prirodom kojom su okruženi. Da razlike postoje uverili smo se tek kada smo uporedili cene u menijima i uslugu u restoranima. Što je restoran bliži vodopadu, to su cene više, kao što se može pretpostaviti, ali i usluga je lošija pre svega zbog velike posećenosti i nedostatka konobara, a verovatno i drugog osoblja.

Nakon što u restoranu Vodopad, čija je bašta smeštena na nekoliko koraka od vodopada, nije bilo izgleda da budemo usluženi tog, a možda ni narednog dana :), prošetali smo se do restorana Žubor vrela, koji se nalazi u malo manje atraktivnom ali takođe izuzetno lepom i dosta mirnijem ambijentu, pored reke.

Do bašte ovog restorana dolazi se preko ribnjaka punog pastrmki. Zato ne čudi što su specijaliteti kuće pastrmke pripremljene na različite načine, dimljena pastrmka, na žaru, sa kajmakom... Ipak, ovo je Srbija, pa je meso sa roštilja najzastupljenije u jelovniku. Za prvi ručak u ovom restoranu suprug i ja smo odabrali jela ispod sača: jagnjetinu i teletinu uz neizbežnu šopsku salatu. Porcije su pristojne veličine, a pogača je nepristojno velika ali smo se i sa njom uspešno izborili :). Čak smo dobili i po parče torte gratis. Sutradan smo izabrali pastrmku, koja je opravdala naša očekivanja.

Osoblje restorana je ljubazno i usluga je uglavnom brza, mada mislim da je svim restoranima u ovom kraju problem to što nema dovoljno radnika, a to je posebno došlo do izražaja u ovoj covid godini kada je i posećenost ovakvih mesta bila dosta veća nego ranije.

 

 

Lisine

Jedan od najviših vodopada u Srbiji, poznat kao Lisine, odnosno Veliki buk nalazi se na padinama prelepe Beljanice, na oko 380 m nadmorske visine. Ovaj predeo, koji osim vodopada čini i obližnji izvor Veliko vrelo, predstavlja spomenik prirode Lisine, ustanovljen i zakonom zaštićen od 1995. godine.

Vodopad je nastao na desnoj pritoci Resave, rečici Vrelo, koja više liči na planinski potok i duž koje postoji nekoliko restorana gde se gaji pastrmka. Kako se spuštate od vodopada ka Resavi, tako opadaju i cene pastrmke i drugih specijaliteta u restoranima.

Ovaj deo istočne Srbije sam prvi put posetila pre nešto više od 11 godina kada sam bila u planinarskom pohodu na Beljanicu. Sada je malo bolje uređen prilaz vodopadu ali je priroda očuvana. 

Lepota ovog kraja leži baš u netaknutoj prirodi jer osim nekolicine restorana sa sobama gde možete prenoćiti, nema drugih objekata koji bi kvarili ovaj idilični predeo. U podnožju vodopada Lisine, nalazi se ništa manje lepa reka Resava, a nekoliko kilometara dalje je čuvena Resavska pećina. U blizini je Manastir Manasija i jedan interesantan muzej na otvorenom novijeg datuma - Park minijatura.