Viminacijum

Viminacijum sam prvi put posetila samo pet meseci nakon otvaranja ovog arheološkog parka. Tada su za posetioce bile otvorene samo terme. To su tipično rimske gradjevine, koje nisu bile namenjene samo za održavanje higijene i relaksaciju, već su se tu ljudi bavili i različitim društvenim aktivnostima. 

Viminacijumske terme su specifične po svojoj arhitekturi i raskoši, što se vidi po ostacima fresko-maltera i podnim mozaicima. Otkrivena su četiri bazena sa toplom vodom - tepidarijuma i jedan bazen sa hladnom vodom - frigidarijum.

Pri prvoj poseti Viminacijumu, ostali su mi u sećanju Rimljani, odnosno ekipa koja je bila obučena u rimske odore. Sada se u Viminacijumu „susret sa Rimljanima“ može doživeti samo prilikom nekih manifestacija koje se ovde održavaju, kao što su koncerti i izložbe.

Danas je za posetioce Viminacijuma otvoreno sedam objekata, pa sam prilikom ovogodišnjeg obilaska Viminacijuma imala priliku da vidim mnogo toga što nisam ranije. Osim termi, tu su Severna Glavna kapija legijskog logora (Porta praetoria), Rimski amfiteatar sa arenom kapaciteta oko 7000 ljudi, Mauzolej u kojem je najverovatnije sahranjen rimski imperator Hostilijan, Mamut park, Naučno istraživački centar i muzej (Domvs Scientiarvm Viminacium), kao i Zanatski centar sa pećima za proizvodnju keramike i opeke.

Jedan od najupečatljivijih lokaliteta u okviru Viminacijuma predstavlja praistorijsko nalazište gde je otkriven skelet mamuta. S obzirom da od dvadesetak mamuta koliko je do sada otkriveno u celom svetu, nijedan nije očuvan na licu mesta, mamut pronađen u Viminacijumu ima izuzetan značaj baš zbog svoje autentičnosti. Istraživanja su pokazala da je ovaj mamut ženka visine preko 4,5 m i dužine preko 5 m. Procenjuje se da je bila teška preko 10 tona i stara oko 60 godina.

Prijatno iznenađenje za mene je bio Domvs Scientiarvm Viminacium, koji spolja izgleda kao rimska vila rustika. Izgrađen je u dva nivoa. U gornjem nivou se nalazi arheološka postavka i skulptura Konstantina Velikog, koja dominira prostorom. U prvoj prostoriji koju smo posetili na donjem delu ovog objekta nalazi se velika maketa Viminacijuma, kao i originalne antičke freske iz grobova. U drugoj prostoriji je upečatljiv podni mozaik - Hristov monogram. Tu su izloženi rimski sarkofazi, kao i skulpture glava rimskih imperatora. Odatle se izlazi u dugačku i usku prostoriju u kojoj su smeštene brojne freske iz amfiteatra Viminacijuma i olovni sarkofazi.

Posete Viminacijumu vrše se isključivo u pratnji vodiča i organizuju se na svakih sat vremena. Lično nisam oduševljena vodičem jer devojka, koja nam je bila vodič pri poslednoj poseti, priču o svakom objektu izdeklamovala je kao napamet naučenu pesmicu. Ipak, ovom prilikom smo saznali dosta detalja o arheološkim nalazištima.

U okviru Viminacijuma nalazi se i taverna, gde smo, dok smo čekali vodiča, popili sok i kupili nekoliko suvenira. Tu se osim toplih i osvežavajućih napitaka i suvenira, prodaju knjige i edukativne igre sa motivima ovog arheološkog parka.

Ramska tvrđava

Obale Dunava kriju brojne arheološke lokalitete i ostatke utvrđenja iz različitih perioda. Jedna od dunavskih tvrđava nalazi se u blizini Velikog Gradišta, na uzvišenju pored Dunava, u selu Ram, po kojem je i nazvana, mada se po nekim legendama njen naziv vezuje za osnivače Rima, Romula i Rema. Ono što je sigurno poznato jeste da je Ramsku tvrđavu izgradio turski sultan Bajazit II na mestu antičkih i vizantijskih ostataka.

Kada sam prvi put posetila Ramsku tvrđavu, pre trinaest godina, tu se nalazio samo ostatak centralnog utvrđenja. Sada, gotovo da nisam prepoznala ovu tvrđavu. Renovirana je po ugledu na originalno zdanje, tako da tu sada postoje zidine, branič kula i četiri manje kule. Na kulama se nalaze otvori za topove jer je Ramska tvrđava predstavljala artiljerijsko utvrđenje.

Neki tvrde da Dunav nije najširi kod Golupca, već upravo kod Ramske tvrđave. U podnožju ove tvrđave je skela gde postoji linijski prevoz između Rama i Bačke Palanke. Tu je i vikend naselje, a nedaleko od Ramske tvrđave nalaze se ostaci rimskog vojnog logora Lederata.

Prošle godine je organizovana prva trka sa startom u podnožju Ramske tvrđave, pod nazivom "Maraton 1/4 Ramska tvrđava 2019", na stazi dužine 10 km. Ideja je da ovaj maraton postane tradicionalan.

Fes

Pravi Maroko se doživi tek u Fesu, u punom sjaju svih svojih vrlina i mana. Na prvi pogled se uočavaju samo te mane, a kasnije se naviknete, pa vam je i lepo :). Šalu na stranu, Fes itekako ima svoj šarm, samo mu treba pružiti šansu i dobro ga istražiti. Istina je da je beskrajno interesantan zbog ogromnog kulturno-istorijskog nasleđa i naravno, zahvaljujući ljudima koji tu žive.

Fes je jedan od četiri kraljevska grada Maroka. Nalazi se na severu Maroka. Nije na moru, nema ni pustinje u blizini, a ipak je u Fesu za nekoliko stepeni toplije nego u Rabatu.

Fes je podeljen na stari i novi deo grada. Novi grad liči na savremene gradove, a stari, poznat kao Fes el Bali, svakako je zanimljiviji turistima. Tu se nalazi medina koja je već skoro 40 godina na UNESCO-ovoj listi svetske baštine i predstavlja najbolje očuvanu medinu u arapskom svetu koja se sastoji od skoro 10 hiljada ulica. Smatra se da je ovo jedno od najvećih urbanih područja na svetu gde je zabranjen prolaz automobilima.

Specifičnost Fesa leži i u činjenici da u njegovoj medini i danas živi oko 156.000 ljudi za razliku od mnogih drugih starih gradova širom sveta koji su podlegli urbanom razvoju i gde su turisti skoro sasvim istisnuli lokalno stanovništvo. To Fesu daje pravu autentičnost. U medini ćete na svakom koraku susretati lokalce koji će vam nuditi različite usluge, bilo da žele da prodaju neki svoj proizvod ili da vam budu vodiči kroz uske ulice i prolaze medine. U starom Fesu se ne može računati na pomoć google ili nekih drugih online mapa, a s obzirom da je ceo stari grad izgrađen kao veliki lavirint, poželjno je imati lokalnog vodiča.

U Fes el Bali se može ući sa različitih strana, ali najlepša kapija, koja vodi u jezgro starog Fesa, je Bab Boujloud ili Plava kapija, koja je nastala 1913. godine i jako je mlada u odnosu na okolinu, tačnije oko hiljadu godina je mlađa od ostatka medine. Mi smo bili smešteni na samo par metara od te kapije, što je fantastična polazna tačka za obilazak grada. Okolina kapije prepuna je tezgi i kafića gde se okupljaju stanovnici Fesa, kao i turisti.

Jedna od uličica koja mi je odmah privukla pažnju u medini bila je najšarenija ulica u Fesu - Dugina ulica. Ideja je potekla od nekolicine umetnika koji su ovu usku ulicu obojili u dugine boje. Tu su i brojne slike, ćilimi, predmeti od keramike, drveta, nakit, lusteri... sve u najživopisnijim bojama.

U starom delu Fesa, osim buke, gužve, mnoštva šarenih suvenira i orijentalnih mirisa, postoji veliki broj istorijski značajnih građevina. Tu se nalazi najstariji aktivni univerzitet na svetu iz 859. godine - Al-Karaouine, koji je ujedno i džamija i to jedna od najvećih i najstarijih džamija u Africi. To je jedan od najvećih duhovnih i obrazovnih centara u islamskom svetu. U ovu džamiju može da stane i do 20.000 vernika odjednom. Ovaj univerzitet je danas uključen u moderan, državni obrazovni sistem Maroka.

U Fesu postoji veliki broj džamija ali nijedna nije otvorena za turiste. Medresa Bou Inanija, iz 1357. godine, prvobitno zamišljena kao teološki fakultet, jedina je religiozna građevina u Fesu u koju je dozvoljen ulaz osobama koje nisu muslimanske veroispovesti.

Da bismo došli do jedne neobične atrakcije, odnosno dela u kojem se vrši štavljenje kože, morali smo da pronađemo lokalnog vodiča, što uopšte nije teško jer se oni sami nude. Podrazumeva se da nije u pitanju profesionalni vodič, već lokalac koji dobro poznaje sve uličice i prolaze u medini ali svakako tu treba biti obazriv jer Fes je pun prevaranata i ništa nije džabe. Da smo blizu štavionica najpre smo osetili po mirisu, koji nije za one sa osetljivim stomakom... Tu se nalaze brojni kameni bazenčići u kojima su različite boje za potapanje kože, a u blizini su radnje gde se prodaju kožni predmeti. Koža se obrađuje na isti način kao i pre nekoliko vekova, pa se kao rezultat dobija kvalitetan proizvod. Štavionice kože u Fesu predstavljaju neobično, interesantno i dodala bih još neponovljivo iskustvo :).

Kada se izađe iz dela gde se pravi i boji koža, dolazi se do proplanka odakle puca pogled na ceo stari grad.

Za beg od vrućine i gužve u medini, idealan je park Jnan Sbil, koji se nalazi u blizini zidina medine. Jnan Sbil u bukvalnom prevodu znači „beg u baštu“ i to je jedan je od najstarijih i najlepših parkova u Fesu, koji je sultan Mula Hasan u 19. veku poklonio gradu. Fontane i jezerca okruženi visokim palmama i stablima eukaliptusa čine ovaj park oazom mira u užurbanom gradu kakav je Fes.

U novom gradu, tzv. Fes el Jedidu vredi videti Kraljevsku palatu, jednu od brojnih rezidencija kraljevske porodice. U nju nije dozvoljen ulaz ali je očigledno da je impozantna građevina na čijoj fasadi dominiraju detalji od zlata. Smeštena je na ogromnom imanju, okružena palmama i stablima citrusa.

U Fesu se neguje tradicija zanata. Osim već pomenutih ručno rađenih kožnih predmeta, kao što su tašne, novčanici, kaiševi, obuća i ostalo, što je u Maroku kvalitetno, a dosta jeftinije nego kod nas, u Fesu se stanovništvo bavi rezbarenjem drveta, pravljenjem najrazličitije grnčarije i svega što vam može pasti na pamet od keramike.

Ovde možete pazariti i ručno rađene tepihe po kojima je Maroko takođe poznat. U mnogim radnjama može se videti i sam proces tkanja. Fes je poznat i po začinima, a posebno po arganovom ulju, koje se ovde takođe prodaje po dosta povoljnim cenama.

Koliko sam bila neprijatno iznenađena time što u Rabatu skoro ništa ne radi subotom popodne i nedeljom, toliko sam bila oduševljena što radnje u medini "ne znaju" za vikend, tako da sam kabl za punjač telefona, koji mi se u subotu uveče prekinuo, časkom pronašla u medini.

Do Fesa smo došli vozom (iz Rabata), a vratili smo se avionom sa Fes Sais aerodroma, koji je jedan od najlepše i najmaštovitije sređenih aerodroma na kojima sam do sada bila. Predstavlja sjajan spoj tradicionalne, orijentalne arhitekture i savremenog dizajna.

Hotel Erraha, Fes

Ovo je najluđi hotel u kojem sam ikad bila, i u dobrom i u lošem smislu. Hotel Erraha je odlična polazna tačka za turistički obilazak Fesa. Nalazi se na samo par koraka od Plave kapije, jednog od najprepoznatljivijih ulaza u medinu u Fesu. Međutim, lokacija hotela nije precizna na google mapama, pa smo malo lutali. Prvo sam zapazila naziv hotela ali smo jedva pronašli ulaz u hotel zato što je zavučen u uskom prolazu. Zapravo postoje dva ulaza od kojih se ne zna koji manje uočljiv.

Dečko sa ulice nas je uveo u hotel, a sobarica nam je istog trenutka otvorila vrata sobe, tako da je naš ulazak u hotel prošao bez čekiranja i bio je ekspresan, iako dosta čudan. Zapravo, takav prijem nikada nisam doživela. Pri tom nam je sobarica dala ceo svežanj ključeva, gde su osim ključa za našu sobu, bili ključevi svih drugih soba u hotelu. Verovatno se zbunila... Sporazumevanje je bilo pomoću ruku i nogu odprilike jer sobarica, koju smo jedino zatekli u hotelu, jedino što zna od engleskog je „very much“ – na svako moje „thank you“ odgovarala je sa „very much“ :). Bili smo u totalnom čudu što nema nikog na recepciji, koja je inače neupadljiva i ne liči na pravu recepciju, a nikakvu informaciju o tome nisam uspela da dobijem.

Kada je stigla šefica, ćerka vlasnika hotela, koja inače odlično govori engleski, složila nam je neku priču o tome kako je recepcioneru pozlilo i pozvala nas je u restoran, koji se nalazi na spratu iznad hotelskih soba, na piće dobrodošlice. Kasnije sam shvatila da recepcioner uopšte ne postoji i da na recepciji uglavnom nema nikog. Povremeno je šefica na recepciji, povremeno sobarica, ali najčešće je recepcija prazna. Ostali zaposleni su tu negde, uglavnom u restoranu, ali na recepciji retko. Na sajtovima za rezervaciju smeštaja stoji informacija da recepcija radi 24h, što je apsolutno netačno!

Ipak, zahvaljujući neverovatnoj ljubaznosti šefice, po dolasku smo dobili najbolji sto u restoranu sa direktnim pogledom na Plavu kapiju. Poslužili su nas slatkim čajem i kolačićima, koje su nam brzo odneli sa stola a ja sam baš imala želju da ih probam… Možda je to bila samo dekoracija?! Šefica mnogo voli da se druži sa gostima, jako je fina, slatka i prijatna. Ne znam ni sama koliko me je puta izljubila, kao da sam joj rod najrođeniji :). Ispričala mi je da je studirala u Americi, pa da je živela u Barseloni itd... a i pretpostavila sam da je živela u inostranstvu jer tečno govori engleski, a i zato što je moderna i namazana svim bojama :). Ipak, možda ne preferiraju svi gosti druželjubivost već profesionalizam.

Soba u kojoj smo boravili je bila mala ali pristojna. I predvorje i soba su u darkerskom fazonu, crna boja dominira. Ceo ambijent više liči na zamak nego na hotel. Nije mi se dopalo to što su prekrivači i jastučići crne boje ali su mi se svideli tradicionalni detalji kojih ima svuda iako ne previše. U sobi nedostaje ogledalo (ima ga samo u kupatilu). Kupatilo je lepo sređeno sa dobro očuvanom tuš kabinom, sapunčićima i svim ostalim, a što je najvažnije, čisto je. WiFi je dobar ili je naša soba bila dobro pozicionirana pa smo imali dobar signal. Neki gosti su se žalili na WiFi.

Doručak je korektan i nije jednoličan. Dobijali smo pržena ili kuvana jaja, kroasane ili neka druga peciva i topli napitak po izboru, a osim toga su nam obavezno donosili sladak čaj, sveže ceđenu pomorandžu i flašicu vode. Ustvari smo više pili za doručak nego što smo jeli :). Ručak i večera nisu bili uključeni u cenu smeštaja. Jednom smo večerali u tom restoranu, a ostalih dana smo obilazili druge restorane u okolini.

Iako je šeficina ljubaznost neprevaziđena, ostalo osoblje hotela Erraha je takođe ljubazno. Izašli su mi u susret za neke sitne stvari koje su mi nedostajale (ofingeri, kabl i pegla) i zaista sam im jako zahvalna na tome. Već pomenuta sobarica je uvek nasmejana iako ima mnogo posla u hotelu. Ipak, nije mi se svidelo to što mi je, prilikom čišćenja sobe, stavila pidžamu na kofer, koji nikako ne može da bude čist.


Hotel je uveče zaključan i mi smo jedva ušli u hotel jedno veče kad smo se kasno vratili sa izleta (oko 23h). Jedan prevarant sa ulice nam je tražio novac da nam pokaže sporedni ulaz na koji nam nisu ni dozvolili da uđemo. Mogli smo da pozovemo šeficu ali s obzirom na cenu međunarodnih poziva (viber pozivi ne funkcionišu u Maroku), više bi nam se isplatilo da platimo noćenje u nekom obližnjem hotelu. Konačno su otvorili vrata ali sve ovo može da se izbegne postavljanjem jednog običnog zvona na ulazna vrata.

Jedno je sigurno, ovaj hotel će mi ostati u nezaboravnom sećanju.